Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je i na Bledskom strateškom forumu opredeljenost EU da ubrza integracije Zapadnog Balkana u Uniju i najavila da će komesar EU za proširenje, koji će uskoro biti imenovan, imati posao u punom radnom vremenu. Ovo jeste ohrabrujuća poruka za Srbiju i pozitivan signal na osnovu kojeg se može očekivati da će novi mandat evropske administracije zaista biti više posvećen radu na procesu proširenja nego što je bio prethodni, ocenjuju sagovornici Kurira.
Predsednica EK jasno je poručila da želi da se rad EU na tome još više ubrza.
- U narednoj Komisiji proširenje mora biti posao s punim radnim vremenom koji omogućava nepodeljenu pažnju. Zato ću imenovati posvećenog komesara za proširenje. Hajde da pišemo istoriju zajedno - poručila je Ursula fon der Lajen na skupu u Sloveniji.
Pravnik Milan Antonijević, jedan od učesnika Bledskog foruma, kaže za Kurir da je na skupu mnogo vremena posvećeno porukama koje govore o mogućnosti i jasnoj želji Evropske komisije, odnosno Ursule fon der Lajen da iza sebe i svog drugog mandata ostavi veću, stabilniju, mirniju i ekonomski unapređenu Evropu.
- Za sve to vide i Srbiju kao potencijal. Ovde na Bledskom forumu je najavljeno ubrzanje i posvećena je pažnja Evropske komisije samom proširenju, i to ne samo na Zapadni Balkan već proširenju kao takvom, kao jednoj novoj šansi EU da zaokruži i proces svog nastajanja, a da ujedno donese novi kvalitet života građanima koji ulaze u Uniju. Ne treba zaboraviti i bezbednosni aspekt. Mislim da je izuzetno značajan trenutak u kojem je Ursula fon der Lajen ovo najavila. Čekamo imenovanje novog komesara za proširenje. Ukoliko on bude dolazio, kao što ima nekih najava iz jakih krugova koji mogu i u Briselu, a i u razgovorima s našim zvaničnicima ubrzati određene procese, mislim da ove reči predsednice EK iz Bleda imaju dovoljnu težinu - ocenjuje Antonijević.
Konkretni koraci
Govoreći o Ukrajini kao gorućem problemu na tlu Evrope, on kaže da se očekuje određena solidarnost s tom zemljom, što je pokazao ceo region, uključujućSrbiju.
- To je i te kako značajno i prepoznaje se kao dodatni podsticaj da EU razmišlja o proširenju. Razmišlja se o donošenju mira na teritoriji Ukrajine i to je jedan od prioriteta, a drugo je razgovor sa zemljama kandidatima sa Zapadnog Balkana. Možemo očekivati dalje konkretne korake - smatra Antonijević.
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Kurir da tokom aktuelnog mandata nove briselske administracije treba očekivati rad na procesu proširenja, s tim što je i dalje nejasno za koji model prijema članica će se odlučiti. On smatra da se kao kompromisno rešenje nameće fazno priključivanje država, koje bi svoje punopravno članstvo sticale tokom godina.
- Predstavnici institucija EU u poslednje vreme mnogo češće govore da je potrebno proširenje, što jeste promena retorike. Jer u prethodnom periodu ta tema nije bila na agendi EU. Na pokretanje te teme uticao je početak sukoba u Ukrajini i želja da evropske integracije te države budu deo nekog potencijalnog mirovnog sporazuma. S druge strane, mnoge države Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, napravile su veći pomak u procesu pridruživanja od Ukrajine i bilo bi nepravedno da budu zanemarene, tako da će slična dinamika pristupanja važiti i za države Zapadnog Balkana i Ukrajinu. Drugi faktor koji je uticao na pokretanje teme proširenja EU jeste i jasna želja predsednika Francuske Emanuela Makrona da pokrene određene reforme unutar EU i samim tim da stvori neophodne uslove za prijem novih članica. Takođe, postoji i potreba EU da proaktivno utiče na trend rasta evroskepticizma kod svih država kandidata sa Zapadnog Balkana, jer proces traje predugo i stalno se otvaraju dodatni razlozi koji usporavaju dalji evropski put tih država - objašnjava Perišić.
Milovan Božinović
Srbija treba da zadrži trezven odnos prema EU
Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da Srbija treba da ostane na sadašnjoj poziciji kad je u pitanju njen odnos prema EU.
- Članstvo u EU ne može da ne bude naš prioritet, ali mislim da treba zadržati trezven odnos prema tom cilju. Treba da budemo realni i oprezni. EU je zaokupljena mnogim drugim stvarima i većinsko raspoloženje unutar nje nije za proširenje. Poslednji pokrajinski izbori u Nemačkoj su prava katastrofa za evropsku ideju. Zbog svega toga mislim da je u ovom trenutku dobro da smo na putu da jačamo bilateralne odnose sa zemljama EU i to je nešto što može biti plodonosno - smatra naš sagovornik.
Tempo ulaska u EU velika nepoznanica
Ohrabrenje i umereni optimizam
Premijer Miloš Vučević izjavio je da ga je posebno ohrabrilo izlaganje predsednice EK na Bledskom strateškom forumu, pošto je dobar deo posvetila proširenju EU, pre svega na zemlje Zapadnog Balkana. Uzdržaniji prema proširenju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno, na bezbednosnom forumu GLOBSEC 2024 u Pragu izjavio da nije optimista kada je reč o procesu integracije Srbije u EU do 2028. godine i da je njegova procena da se to neće dogoditi pre 2030.
- Želim sve najbolje Crnoj Gori, ali ne verujem da će oni biti deo EU 2028. godine. Ne verujem ni da ćemo mi biti deo EU te godine - rekao je Vučić na panelu "Pridruživanje Zapadnog Balkana EU" u okviru GLOBSEC 2024.
On je naglasio da se interesi EU s vremena na vreme razlikuju od srpskih interesa i naveo da je njegova procena da zemlje kandidati regiona neće ući u EU pre 2030. godine.
- Imamo različite procene o budućnosti EU, ali svi želimo da budemo deo nje. Međutim, nismo sigurni kako će situacija izgledati u zemljama članicama EU. Ono što je očigledno jeste da Ukrajina i Moldavija dobijaju momentum, što je razumljivo, ali istovremeno postoji javna iscrpljenost unutar EU na temu proširenja - izjavio je on.
Bonus video: