Mojoj nedremanoj pažnji nije promaklo osnivanje i početak delovanja pokreta „Kopaćemo“, čije je - zasada anonimno - osnivaštvo, članstvo i simpatizerstvo odlučno stalo u odbranu iskopavanja litijuma i najavilo odlučnu borbu protiv „ekološkog terorizma“. Nisam, naravno, mogao odoleti a da tim divnim stvorenjima, verovatno dalekim potomcima onih patuljaka-rudara iz bajke „Snežana i sedam patuljaka“, ne smislim slogan, koji glasi: „Na glavi nam, na glavi nam, šubara i cveće, kopaćemo, kopaćemo ko sa nama neće.“ Ne tražim autorska prava. Kopači, ne oklevajte.
Da ne bih došao u situaciju onog zastavnika iz Bloka 21, koji je najoštrije osuđivao knjige koje nije čitao, odao sam se istraživačkom novinarstvu i u bespućima internetske zbilje nabasao na osnivački akt - ili, da kažemo, program - narečenog pokreta.
Na samom početku kopačkog pisma o namerama stoji: „Ako ne mi, ko će?“ Kao što dobro znate, kad god naiđe na množinske zamenice „mi“, „nas“ i „naše“ iza kojih ne stoje spisak imena i prezimena, moja neznatnost momentalno usklikne: a tko ste to vi, jebo ja vas i kenjam se na „vaše“.
U neposrednom susedstvu trogatelnog kopačkog prosera „ako ne mi, ko će“, šepuri se sledeće programsko načelo preuzeto iz Ćosićeve umetničke radionice: „Zajedno možemo sve.“ Ćosić bi, doduše, dopisao: „I ono što ne možemo.“ Ja bih pak dodao - „i ono što moramo po naređenju odozgo i za određenu (sitnu) naknadu.“
Kad sam pročitao sledeću tačku programa: „U jadaritu je istina“, povikao sam „kondukter, kesu“, i glavom bez obzira zbrisao s kopačke veb-stranice. Što ne znači da nisam nastavio da novinarski istražujem kopačke poslove u drugim sredstvima javnog informisanja.
U kojima sam se, između ostalog, obavestio da grupa N. N. građana „Kopači“ pravi registar „ekoloških terorista“. To je moju neznatnost (i nekoliko hiljada vrabaca) navelo da se zacenimo od smeha. A evo i zašto, što reko Blic. Zato što je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj nikada u istoriji nije bilo nijedne terorističke grupe. Čak je i Makedonija imala VMRO, Grci su imali Hrisi Avgi. Mi ništa.
Ako kopači insistiraju na svojoj anonimnosti - pod izgovorom da to čine da ne bi kompromitovali svoju bezbednost - uopšte nisu s raskida da javnosti otkriju identitete „ekoloških terorista“ i da uz spisak zapandrče i fotografije terorista, među kojima sam prepoznao samo Ćutu.
Daljim guglanjem sam ustanovio da „Kopači“ prilažu i obaveštajne beleške o pojedinim ekološkim teroristima, od kojih mi se najbolje dopala ona posvećena Stevanu Filipoviću.
Filipović, kaže neslužbena beleška, „forsira svoje homoseksualno opredeljenje. Čest je gost na televizijama. Generalno nije nasilna osoba, ali iz govora pasivno-agresivno poziva druge na rušenje ustavnog poretka i nasilno preuzimanje vlasti.“ Temeljno, nema šta. Nešto mi je, međutim, nedostajalo. Lupao sam glavu ne bih li dokonao šta i na kraju dokonao da nedostaje rečenica: „Plava riba, svastikin but i kljukana dinastija.“