Razgovor sa Kurir televizijom, u Ivanjici, obavio je kum slavnog rokera Bore Đorđevića, Ivan Milosavljević.
Prijateljstvo dugo 40 godina bilo je prožetom smehom, suzama, stihovima, ali pre svega poverenjem.
Upoznali su se kada je, tada devetogodišnji Ivan, pomagao muzičarima u tehničkoj organizaciji koncerata:
- Tako smo se upoznali, ali nisam slutio da će neko od tih likova meni biti prijatelj. Doduše, prošle su godine, a ja u međuvremenu počnem da pišem pesme, spremao sam knjigu za objavljivanje, pa je bilo možda i prirodno, odrastajući, stvaranjem životnih stavova od te muzike. Jednostavno, Bora mi bude recezent prve knjige, pa sam tako upoznao njegovu decu, suprugu i postanem nekako prijatelj.
Vezivala ih je velika bliskost i posvećenost, u pravom ljudskom smislu:
- Ne bih da zvučim kao u njegovoj pesmi "Rasprodaja bola", već toj publici ostavljam tog Boru, a za sebe ću da zadržim Borisava. To je čovek od kog sam jako puno naučio, kako u umetničkom, tako i u ljudskom smilsu. Nedostajaće mi ta neka razmena poruka u toku dana, taj neki poziv, ideja... Mi smo imali milion ideja, ali nije se dalo na ovom svetu, možda negde iza oblaka. Suštinski, to prijateljstvo kada neguješ i kada traje, ja pričam o njemu sada kao o prijatelju, a ne kao čoveku sa kojim sam imao ko zna koliko nastupa. Meni on privatno jako puno znači. On je mene venčao, krstio mi sina, a poslednji put smo se sreli ispred crkve u kojoj je on kršten. Pa su nam se sve te tačke ukrštale na čudan način.
Milosavljević je otkrio šta je Bora hteo da radi kada je bio klinac:
- On je kao klinac hteo da bude slikar, on je pobedio na nekom konkursu u Zagrebu kao dete, ali mi uradio jedan portret u kafani, on švrlja, a mi ćaskamo, a i dalje čuvam taj portret. Nije to mala stvar. Mlad i perspektivan slikar, kako je on to rekao.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: