MILAN ANTONIJEVIĆ: Bled i šesti oktobar
Ove nedelje završen je 19. Bledski strateški forum. Za nekolicinu nas koji smo bili u ovom idiličnom kraju Slovenije i uživo pratili sve poruke predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića i drugih premijera i ministara iz regiona, ali i Ursule fon der Lajen i mnogih drugih, vidljiv je dašak optimizma. On nam najpre dolazi iz Evropske unije, koja je ponovo jasna o svom planu da sprovede proširenje na Zapadni Balkan. Nakon uspešne posete Emanuela Makrona Srbiji, dobro dođe i i bledska izjava predsednice Evropske komisije Fon der Lajen da je EU jaka samo ako integriše Zapadni Balkan.
Ne smemo dozvoliti da ova izjava bledi, tako da se moramo potruditi da utegnemo sve što se utegnuti može u našoj Srbiji, od institucija do vladavine prava, trebaće nam i jedno i drugo u ovim burnim vremenima, a trebaće nam i pred Evropskom unijom i novim komesarom, kome će u nadležnosti biti proširenje. Zvanično objavljivanje imena komesara još čekamo, a neću ovde iznositi glasine ko bi to mogao biti, ali jeste pozitivno za Srbiju i region. Na forumu smo slušali i panel s poznatim šahistom Garijem Kasparovom, koji svojim šahovskim umećima, u kojima oduvek uživam, dodaje i umeće političke analize.
Tema ovogodišnjeg Bledskog foruma „Svet paralelnih realnosti“ je u potpunosti usklađen s prilikama u svetu danas, od veštačke inteligencije i lažnih vesti, preko agresije Rusije na Ukrajinu i za obe strane iscrpljujućeg rata, do stradanja Palestinaca u Gazi i velikog broja otetih Izraelaca u terorističkom napadu 7. oktobra.
Citiraću ministarku spoljnih poslova Slovenije Tanju Fajon, dobro poznatu i cenjenu u Srbiji, da naziv foruma „odslikava stanje sveta danas, ukazuje na veliki broj nepravdi i na nejednakost, pokazuje neiskrenost i nejednake aršine u donošenju odluka, pokazuje i posledice neispunjenih obećanja“.
Poslednji put sam na Bledu bio početkom 1991. kao petnaestogodišnjak, neposredno pred rat, kada smo iz Beograda došli da obiđemo mog brata koji je u Sloveniji služio vojsku, tačnije čuvao granice naše tadašnje zemlje. U Radovljici, kroz koju sam i pre nekoliko dana prošao, bila im je komanda, a oni, graničari, negde u planini, na tromeđi Italije, Austrije i tadašnje Jugoslavije. Celu priča s njim, tadašnjom JNA i ratom koji je bio iza ugla bolje da vam on ispriča, ali odmah da vam kažem da jeste donekle filmska priča i to sećanje ne bledi. Tada sam, ne sećam se više od koga, dobio i muzičku kasetu „Slovenija moja dežela“, koja je sigurno još uvek negde zaturena u našoj kući. Sumnjam da sam je ikada i pustio na mom vokmenu, nije mi obećavala dobru muziku i zabavu.
Kako bih opravdao i drugi deo naslova mog teksta, za sve one koji se boje da ću pisati o šestom oktobru 2000. godine, brzo vas selim u Republiku Srpsku, u kojoj se, kao i u celoj Bosni i Hercegovini 6. oktobra održavaju lokalni izbori. Izborna kampanja započela je juče, 5. septembra, svode se računi od kazni koje je njihova Centralna izborna komisija poslala na adrese mnogih stranaka koje su bile u prevremenoj kampanji, što je lepo čuti.
Mnogo je lekcija koje u Srbiji možemo naučiti iz izbornih pravila koja važe kod našeg zapadnog komšije i brata.
Izborni listić na ovim izborima, osim političkih stranaka i koalicija, sadrži i kandidate za odbornike koje birač zaokružuje. Tako se približavamo demokratiji gde građani direktno biraju onoga koji će ih zastupati, a ne samo političke stranke koje su, ko zna po kojim kriterijumima, sastavljale redosled partijskih lista, po babu i po stričevima.
Da privodimo kraju, ipak je vikend, ne valja čitati preduge novinske tekstove. Svaki glas je važan, to oduvek govorim i za njega se vredi boriti, ali i braniti. Ukoliko Kurir bistrite u Bosni i Hercegovini i imate pravo glasa, bilo da ste u Republici Srpskoj ili Federaciji, izađite za tačno mesec dana, tog 6. oktobra, i glasajte za one koji će predvoditi vaš grad ili opštinu. Držite ih odgovornim za obećanja koja vam daju u predizbornoj kampanji, a naročito cenite da li su ispunili obećanja koja su vam davali u ranijim kampanjama.