Košarkaški svet okupio se u Zagrebu na posthumnoj proslavi 60. rođendana Dražena Petrovića. Zagreb je ugostio sve košarkaške veličine bivše Jugoslavije, ali i Evrope i sveta.
Među zvanicama bio je i Zoran Moka Slavnić, legendarni košarkaš i trener koji je pronašao Dražena Petrovića kao dečaka od 15 godina u Šibeniku.
- Sve je bilo fantastično organizovano, a glavnu reč vodio je Aca Petrović. Što bi se reklo "mala bara, puno krokodila"... Na malom prostoru viđen je veliki broj istinskih asova. Drago mi je što sam sreo mnoge koje nisam dugo video. Uvek sam voleo Zagreb, ali i Zagreb voli mene. Baš sam se prijatno osećao - počeo je razgovor za Kurir Moka Slavnić i nastavio:
- Košarkaško šou mogao je da se vidi na TV. Motiv za okupljanje bio je Dražen i viđeno je mnogo emocija. Hologram gde on priča... Pa, to je bio krešendo... Draženova i Acina majka Biserka, koja mene ceni i voli... Uh, baš jake emocije... Mnogo emotivnih sudara... Bio sam počastvovan.
Zagrebačka publika izviždala je Vlada Divca.
- Samo njemu su zviždali! Gde je onda to "Jednom braća", iz onog filma... Biće, da to nije baš tako bilo. Ako su njih dvojica braća... Divac je poslednji kojem bi trebalo da zvižde. Puna sala je bila, meni se to nije svidelo... Da su meni to uradili... Reagovao bih hvatajući se za međunožje... To zviždanje je jedna mala senka na ceo događaj.
Divcu nije bilo baš prijatno...
- Pa, hajde... Što nije otišao?! Ali, to je bila manja grupa. Znaš... Kako seješ, tako i žanješ!
Moka je bio veoma uvažen i poštovan u Zagrebu, a zašto nije uzeo reč objašnjava:
- Trebalo je da govorim dva puta, molio me Aca. Nisam želeo. Rekao sam da to uradi Vlade Đurović, koji i ovako govori da je Dražen njegov, iako je došao tri godine posle mene, pa mu se svi i danas smeju. Nisu ovo stvari za zezanje.
Primetio je Moka još jednu zanimljivu stvar sa spektakla u Zagrebu.
- Ovo je neki okvir 60 godina rođenja jednog, možda i najvećeg igrača Jugoslavije. Ali, oni ne vole taj prefiks... Jugoslovenski... Ali, nisam to osetio na svojoj koži. Meni je bilo drago što sam video svog košarkaškog uzora Đerđu i izgrlio se sa njim.
Zanimljiva stvar je što su u Zagrebu u centru pažnje bili daleko više partizanovci, nego zvezdaši. Ispred Partizana bili su Divac, Paspalj, Obradović, Marinković... Ispred Zvezde Slavnić, Đurović, Radović, Marjanović... Svetislav Kari Pešić je bio trener Zvezde, ali je igrao za Partizan.
- Oni su JSD, a mi smo srpski klub! Odgovor je jednostavan, jedino tako je to moguće objasniti. Možda je sve ispalo igrom slučaja. Divac, Paspalj, Danilović su igrali sa njim. Majka Zorana Radovića i ja smo bili u paru. Imali smo specijalni tretman od izlaska sa aerodroma, do hotela, i svuda po Zagrebu. Da ne bih video neke ljude koje ne volim, ali i da oni ne bi videli mene. Meni je drago zbog toga!
Zoran Slavnić ponosan je na svoj odnos sa Draženom Petrovićem i njegovom porodicom.
- Mnogi su se kitili oko Dražena... Mnogi to i danas rade... Mogu samo reći, da neki rudniku provedu 20 godina tražeći dijamant, a ja ga našao iz cuga u Šibeniku. Plus Đorđevića, Kukoča i Rađu...
Moka Slavnić uvek je imao veliko srce:
- Imao sam samo jednu sugestiju na događaj u Zagrebu, ali nisam hteo da kažem. Mogao je da se održi minut ćutanja za veliku petoricu Ćosića, Skansija, Šolmana, Tvrdića i Novosela. To mi je žao, ali ne zameram - kazao je Zoran Slavnić.
Kurir sport