Košarkaška reprezentacija Jugoslavije je na današnji dan, 8. septembra 2002. godine, postala šampion sveta, pošto je u dramatičnom finalu u Indijanapolisu posle produžetaka savladala sjajnu Argentinu rezultatom 84:77.
Bio je to meč za pamćenje...
Ekipa Argentine, prva koja je pobedila selekciju Sjedinjenih Država otkada za nju nastupaju NBA igrači, ušla je u meč hendikepirana jer je njen najbolji igrač Emanuele Đinobili povredio skočni zglob u polufinalnom meču protiv Nemačke.
Selektor "gaučosa" Ruben Manjano je u drugom poluvremenu uveo Đinobilija u igru, ali je on više šepao nego trčao i svojim prisustvom na parketu, čini se, pomogao jugoslovenskoj ekipi, jer je znatno usporio igru Argentinaca i, nezagrejan, promašio nekoliko šuteva.
Dramatični period meča počinje 150-tak sekundi pre kraja regularnog dela kada Argentinci vode sa 74:66. Kapiten Dejan Bodiroga, kao i nebrojeno puta do sada, preuzima svu odgovornost na sebe i sa devet uzastopnih poena vraća "plave" u igru. Na šest sekundi pre kraja, kod rezultata 75:75 fauliran je Vlade Divac, ali jugoslovenski as promašuje oba bacanja. Poslednji napad "gaučosa", Skonokini prodire ka našem košu, ulazi u reket i pada nakon kontakta sa Markom Jarićem. Argentinci traže prekršaj, koji je, iskreni da budemo, najverovatnije i postojao, ali je pištaljka sudije Mercedesa iz Dominikanske Republike ostala nema.
Ušlo se u produžetak u kojem su Jugosloveni dominirali. Psihički slomljeni suparnici uspeli su u dodatnom periodu igre da postignu samo dva poena, iako su imali nekoliko prilika da iz "otvorenih" šuteva naprave preokret.
U jednom razgovoru za Kurir tadašnji selektor Svetislav Pešić je pričao o ovom neverovatnom meču:
"Argentina je bila ekipa na čiji odnos prema reprezentaciji i zajedništvo su mnogi ljubomorni. Tada su odigrali jako dobro."
Nakon jednog tajm-auta u finišu regularnog dela utakmice sve se promenilo...
"Bio je tajm-aut. Svi su bili kao drogirani. Pritisak u glavama, puls i sve ostalo, u tom trenutku nikoga od nas nije činio sasvim normalnim. U sastavu smo srećom imali mnogo meč - vinera i Bodiroga je rekao: "Daj momci da stisnemo, imamo ih, još malo samo!" On je kao i mnogo puta i pre i kasnije preuzeo odgovornost i izvukli smo se!", otkrio je Pešić.
Po dolasku u Srbiju usledio je doček za pamćenje.
"Sve što se taj i tih dana dešavalo u Srbiji i Crnoj Gori, produžilo mi je karijeru, nekoliko godina. Iskrena emocija, sreća, kod ljudi koje sam sretao, doprineli su da se osećam sasvim ispunjeno i motivisano da nastavim dalje", rekao je bivši selektor.
Indijanapolis, 8. septembar 2002. Dvorana “Konseko Fildhaus”. Gledalaca: 17.079. Sudije: Picilkas (Grčka) i Mersedes (Dominikanska Republika).
Jugoslavija: Jarić 9 (4-6), Divac 3 (1-6), Vujanić 7, Tomašević 6, Gurović 3 (3-6), Bodiroga 27 (9-10), Koturović 3 (3-4), Rakočević, Stojaković 26 (8-8). Nisu ulazili: Predrag Drobnjak, Žarko Čabarkapa i Vladimir Radmanović. Trener: Svetislav Pešić.
Argentina: Skonokini 3 (1-2), Skola 11 (3-5), Noćioni 5 (1-2), Paladino 10, Volkovicki 11 (2-3), Sančez 3, Đinobili, Montekija 4 (1-2), Oberto 28 (6-8), Viktorijano, Fernandez 2. Nije ulazio: Gutijerez. Selektor: Ruben Manjano.
Treba pomenuti i to da se umesto Vladimira Radmanovića, koji je zbog ponašanja tokom poluvremena polufinala sa Novim Zelandom odstranjem iz ekipe, na pobedničkom postolju pojavio Aleksandar Smiljanić, koji je poslednji eliminisan sa spiska putnika za Mundobasket.
Kurir sport/J.M.