Nenad Lalatović uvek je bio specifičan. Prvo kao fudbaler, a onda i kao trener. Iza sebe ima impozantne rezultate iako mu je samo 47 godina i, kako sam kaže, njegovo vreme u trenerskom poslu tek dolazi.
U intervjuu za Kurir govorio je o tome kako nekad ne ume da kontroliše jezik i emocije i kako zbog toga plaća skupu cenu. Pričao je o stanju u srpskom fudbalu, Crvenoj zvezdi, Partizanu, reprezentaciji Srbije, svojim poslovnim vezama u Ukrajini i Rusiji...
Jeste li ponosni na činjenicu da imate 201 pobedu u Superligi?
- Nisam ni znao za tu informaciju. Neko u Superligi nema 200 utakmica, a ja imam 201 pobedu. Poslednja tri trijumfa bila su protiv Čukaričkog, TSC i Novog Pazara. Ponosan sam na sve to. Preponosan, ali još više na igrače koje sam trenirao. Malo se mediji bave time. A nisam mator trener. Svakoj pobedi se radujem kao da mi je prva. Naša liga je kvalitetna, plate su redovne, stadioni su novi, tereni su odlični. Milina je raditi u Srbiji - počeo je razgovor za Kurir Nenad Lalatović.
Kako ste završili u Lučanima?
- Kad je pozvala Mladost, postigao sam dogovor s Neškom Milovanovićem za pet minuta. Nismo se dobro poznavali. Kad sam video koliko taj čovek voli Mladost, svakom bih preporučio da dođe u Lučane. To je prava, mirna i fudbalska sredina. Plata je u dan, drago mi je što postoje takvi ljudi poput njega u Srbiji. Iz Novog Sada u Lučane stižem za dva i po sata kolima. A nekada se išlo pet sati... Ma, putevi su nam super, lepa nam je Srbija. Trebalo bi da je volimo i cenimo. Meni sada porodica dolazi u Lučane bez problema.
Rekli ste svojevremeno da ste "zatvorenik u srpskom fudbalu". Na šta ste mislili?
- Poslednje dve godine plaćam ceh zbog ranijih izjava. Uvek sam tražio neku pravdu koja nije trebalo da me se tiče. Tek sada vidim koliko sam grešio... Treba da gledam svoj tim, da ne pričam neke stvari javno... Zato sam kažnjen. I sada imam osećaj da mi ne dozvoljavaju da vodim najbolje klubove u Srbiji. Uvek sam bio među prva četiri kluba, ali... Ja sam kriv za sve, najviše sam štetio sebi. Posebno bih želeo da se izvinim za izjave doma sam bio trener u FK Vojvodina. Mnogo volim taj klub i taj grad. Želim da se promenim, ali to je život, to je fudbal. Kajem se. Sada da mogu da vratim vreme, birao bih reči, pazio šta govorim na konferencijama. Opet, sve je to iza mene. Bog me je vratio u srpski fudbal.
Kako se desilo da ne preuzmete neki jači klub? Vojvodinu ili TSC.
- Meni je lepo u Lučanima, ali i drago što me dovode u vezu sa ta dva kluba. U Vojvodini sam bio tri ipo godine i izgleda sam se nekome zamerio za to vreme. Meni je jezik brži od pameti. Ako sam nekoga uvredio, dao neku neprimerenu izjavu, ja im se izvinjavam. Ljudski je pogrešiti, ali i izviniti se. TSC je sjajan klub sa gospodinom Žemberijem na čelu. Mene su tamo sada pitali njihovi navijači, što nisam došao u Bačku Topolu. Žemberi je fudbalski vizionar kao Terzić, kao Neško, kao Tončev... Njegov klub izgleda evropski. Nisu me zvali, a TSC želim da prezime u Ligi konferencije.
Kako vidite Crvenu zvezdu u Ligi šampiona?
- Po meni, Zvezda sada, kad se pojačala, ima kvalitetan tim, poput onog koji je imala kad je 1991. osvojila to takmičenje. Zvezde je opet moćna, organizovana u svim segmentima, od uprave do svlačionice. Plus sjajni Milojević kao trener. Mene to raduje. Imaju šanse da se mogu plasirati među 24 najbolje ekipe Evrope. Model utakmice protiv Bodea je onaj koji im je potreban za ovaj nivo takmičenja. Mislim da je želja svakog normalnog i poštenog Srbina da Crvena zvezda prezimi u Ligi šampiona.
Šta mislite o Zvezdanu Terziću i kakav ste odnos imali s njim?
- Nas dvojica smo uvek imali odličan odnos i uzajamno poštovanje. Tako je i sada kad se vidimo. Terzić odlično radi svoj posao. Stvorio je jaku, moćnu Crvenu zvezdu, koja igra Ligu šampiona. Mnogi se pitaju kako je Zvezda stigla na taj nivo. Pa, zahvaljujući Zvezdanu Terziću. On je taj koji bira saradnike, trenere, igrače. Voleo ga neko ili ne, to je tako. I to mora da se prizna. Preporodio je Crvenu zvezdu.
Kažete preporodio. Sigurno mislite na vreme kad ste vi bili trener na Marakani, zar ne?
- Velika je razlika između Zvezde danas i Zvezde u moje vreme. Imao sam 36 godina, igrao sa Zvezdinom decom, a klub je bio bez vode i struje. Bio sam hrabar, gurao sam Rajkovića, Grujića, Jovanovića, Jovića i Ristića... Ponosan sam na te momke. Zvezda je od tog trenutka počela da pravi novac. Danas je to novi klub koji igra Ligu šampiona. Nenadu Lalatoviću se uvek daju teški zadaci. Sad Zvezda ima tri tima, a ja sam jedva krpio jedan. Posle toga, kajmak su pokupili drugi. Nadam se da će se u skorijoj budućnosti, makar po mene, sve to promeniti...
U Zvezdu je stigao Rade Krunić. Vi ste ga mnogo želeli u Zvezdi. Šta mislite o njemu?
- Rade Krunić zna koliko ga cenim i poštujem! Video sam njegov talenat u Donjem Sremu. Bio je mlad, a kvalitetan. Žao mi je i duša me boli što nisam doveo njega, Čavrića, Stojiljkovića i Srnića u Zvezdu. Kakav bi to bio tim. Ali, Zvezda tada nije imala novaca. Jednom je Rade izjavio da mu je velika želja da mu baš ja budem trener! I to zato što ga je Lalatović hteo, kad niko nije. Danas ga vidim kao nosioca igre u Zvezdi. Kao lidera, uz Ivanića i Kataija. Volim strance, ali Zvezdinu svlačionicu moraju da vode i drže Srbi. Stranci su svakako naši. Svaka čast ovom momku Hvanu. On je pokazao kako se ostavlja srce za Zvezdu. Osetio je klub, osetio je tu strast i energiju Zvezde. Kažu da takav profil igrača nikad do sad nije bio u Zvezdi. Divim se tom momku, volim kad klub pogodi sa takvim strancima. Ali, opet su golove za ulazak u Ligu šampiona dala Zvezdina deca. Prvo Mimović tamo u Norveškoj, a onda Spajić na Marakani. E, o tome pričam. To su srpska, Zvezdina deca, oni znaju šta je klub.
Preko Kurira ste posle EP u Nemačkoj preporučili selektoru da pozove Kristijana Belića, Ifeta Đakovca i Adema Ljajića u reprezentaciju Srbije, zar ne?
- Volim fudbal, mislim da znam da vidim. Belić je agresivan, ostavlja srce na terenu, daje ritam, voli da se bori, a kad je tako onda tera i neke druge igrače da ga prate. Zamislite njega i Đakovca na terenu, tu ni muva ne bi mogla da prođe. Oni su sveža krv. Drago mi je što je Belić u reprezentaciji Srbije, krivo mi je što Đakovac nije. Ne mogu da prežalim što smo mu dopustili da ode u BiH. Ogroman propust! Ljajić je zmaj fudbala! Može da igra za Srbiju još dve godine na visokom nivou. On bi trebalo da bude zamena za Tadića, u poslednjih pola sata, na svakoj utakmici. Trebalo bi mu dati šansu, njegove lopte imaju oči... Ima taj pas, može da spoji krilne igrače i napadače sa golom. Nije mlad, ali posle Tadića, on nam je potreban. To je samo moje mišljenje kao trenera i ništa više.
Žalite li možda što ste previše rano otišli u Ukrajinu i time sebi zatvorili vrata ogromnog tržišta u Rusiji?
- Ja sam veliki profesionalac. Igrao sam u Ukrajini i Rusiji. Voleo bih da se rat između te dve zemlje što pre završi. Dobio sam poziv iz Ukrajine, tamo sam radio igrao, Šahtjor mi je mnogo pomogao. I otišao sam da radim profesionalno. Da li sam zatvorio vrata Rusije? Ne znam. Vreme će pokazati. Da se razumemo, volim Srbiju i tu radim sa emocijama, u inostranstu sam profesionalac. Svi koji kažu drugačije, lažu. Jedini razlog zašto sam otišao u Ukrajinu da radim bio je novac - zaključio je Lalatović.
Loša politika kluba: Ovakav Partizan nije konkurencija Zvezdi
Kako gledate na činjenicu da je Partizan ispao iz sva tri evropska takmičenja?
- Ne znam šta se dešava u Partizanu. Saleta Stanojevića cenim i poštujem. Nikada nisam mrzeo taj klub, samo nikad nisam navijao za njih. Ne mogu da razumem da nisu doveli Ifeta Đakovca. Morali su, to je najveća greška. Zato ne igraju Evropu. Oni se pojačavaju u fazi napadu, a nisu čvrsti pozadi. Kuća se gradi od temelja. I ova prodaja igrača Partizana... Ne znam kakva je to politika. Pričam ovako sa strane, nije na meni da komentarišem šta rade, ali kad me pitate... Saletu želim sve najbolje. Partizan ovakav nije konkurentan Crvenoj zvezdi.
Sergej, Mitar i Vlahović nam trebaju
Kako vidite novu reprezentaciju Srbije?
- Tako se igra kad je neko gladan uspeha. Igrali su kao da su pitbulovi. Nova reprezentacija deluje disciplinovano, borbeno i agresivno, s mnogo energije za dobrar rezultat. Ne pobeđuje sit, već gladan, i to je tako. Žao mi je što nije bilo Sergeja, Mitrovića i Vlahovića. Siguran sam da imaju problema i da nisu namerno odsustvovali. Možda ova dva momka nisu bili psihički spremni, ne treba ih uzimati na zub, mnogo su dali Srbiji. Njih trojica su potrebni reprezentaciji. Da se mi Srbi ujedinimo, da se ne svađamo, već volimo i poštujemo.
Kurir sport / Aleksandar Radonić
BONUS VIDEO: