Princeza Dajana bila je obožavana od strane naroda. Njena popularnost bila je tolika da je zasenila čak i supruga Čarlsa, pa i kraljicu Elizabetu što joj oni nisu praštali.
Kada su počeli njeni problemi u braku sa Čarlsom i kada je shvatila da će on uvek više voleti svoju ljubavnicu, a danas suprugu, Kamilu znala je da nešto mora da preduzme. Zbog velike moći kraljevske porodice, Dajana je strahovala da će joj oduzti decu koja su joj bila najvažnija na svetu.
Dugo je smišljala plan i način da javnost sazna u kakvom paklu je živela, a da to ne ispriča lično. Tada je došla na ideju da pronađe novinara od poverenja i ispriča mu u tajnosti svoju stranu priče, ali da on nikada ne saopšti da mu je ona izvor. Knjiga se pozivala na naimenovani izvor, ali je u njoj izneto toliko brutalnih detalja i istinitih da niko nije ostao ravnodušan.
Odjek u javnosti posebno je pogodio kraljevsku porodicu koja se posebno trudila da zataška sve što je odjeknulo u javnosti. U knjizi se govorilo o Dajaninoj derepsiji, o Čarlsovom neverstvu, o Kamili Parker...
Tek nakon Dajanine smrti novinar koji je pisao knjigu otkrio je ko mu je bio izvor za ovo zdanje. Usledio je šok. Niko nije mogao ni da nasluti da se godinama to skrivalo i čak veoma uspešno.
Knjiga Endrua Mortona „Dajana: Njena ispovest“ o tragično nastradaloj britanskoj princezi Dajani srušila ke fasadu savršenog braka princa i princeze od Velsa. U to vreme većina nije mogla ili nije želela da veruje u priču o turbulentnom odnosu supružnika, o drugoj ženi, o pokušajima samoubistva i bulimiji. Što je još gore, Morton je o svemu tome pisao sa mnogo intimnih i neobičnih detalja koje je – ako su istiniti – mogla da mu ispriča samo jedna osoba. Dajana. A javnost u to tada nije želela da poveruje. Tek posle Dajanine smrti Morton je priznao da mu je sama princeza bila izvor. Pošto nisu mogli da se sastaju, ona je odgovore na njegova pitanja snimala, šaljući mu uz snimke (ukupno šest) pisma i poruke koji su potvrđivali aferu princa Čarlsa i Kamile Parker, poruke koje nije mogao da upotrebi jer bi ga tužili, ali je mogao da insinuira.
Kada je knjiga objavljena, odjeknula je poput bombe. Kentenberijski nadbiskup ju je javno osudio, neki poslanici su tražili da se Morton zatvori, čak je i kraljevska porodica sve odbacila kao laž i izmišljotinu. Knjiga je bila zabranjivana i bojkotovana. Ubrzo potom brak princa i princeze od Velsa se raspao i javnost je odjednom shvatila da je njihov brak iz bajke bio sve samo ne to, a da je princeza, ta prelepa žena koja je imala sve, nesrećna. Ponovo su izronili užasni detalji iz Mortonove biografije – pokušaji samoubistva, pokušaj pobačaja, samopovređivanje, depresija, očaj...
(Kurir.rs/M.J)
Bonus video: