Trener Partizana Željko Obradović ispričao je jednu zanimljivu anegdotu iz perioda kada je sa klupe predvodio španski Huventud.
Posle veličanstvenih uspeha koje je na startu svoje trenerske karijere ostvario sa Partizanom, 1993. godine usledio je prvi inostrani angažman. Željko je preuzeo Huventud, tim koji su crno-beli savladali u finalu Kupa šampiona 1992. godine.
Nova sredina, kultura, zemlja, način života... Sve je bilo drugačije nego u Srbiji, pa mu je bilo potrebno vreme da se adaptira.
O tome je govorio u košarkaškom podkastu "X&O's CHAT" kod Edina Avdića:
"Ja kada sam otišao u Huventud, ja sam doživeo šok", počeo je Željko.
"Igrali smo neku prijateljsku utakmicu i uveče na večeri i igrači su pili pivo i vino. Ja sam bio šokiran. Naravno, to je deo kulture gde svako od njih popije čašu vina ili čašu piva i to je to. To bi se, naravno, kod nas pretvorilo u nešto drugo... To je sad ona priča, da li je bolje da se popije čaša vina, piva ili čaša koka kole? Lično mislim da je bolje ovo prvo", iskren je iskusni stručnjak.
Najveći šok doživeo je posle poraza od Barselone u španskom prvenstvu.
"Izgubili smo, ja sam bio van sebe. Prva utakmica koju smo izgubili. To veče rešili su da prirede iznenađenje kapitenu Đordu Viljakampi u našoj hali. Tražili su nam da damo neki novac da bi se njemu kupio poklon. On je ušao u salu sa parkinga, nije znao da mu se sprema iznenađenje za rođendan. Kada je ušao upalila su se svetla, unutra je bilo oko 200 ljudi. Na samom terenu tepisi, sve organizovano. Ja koji sam u bedaku i gledam šta se dešava... Ulazi Đordi i izvode mu poklon, a poklon je bio konj!", kaže Željko i dodaje:
"Ja sad to gledam, ja koji sam navikao ovde da kad izgubimo utakmicu sedam dana ne izlazim... Prilazi mi generalni menadžer i kaže: "Treneru, šta se dešava". Ja mu to sve kažem, a on: "To ovde nije tako, život ide dalje" To mi je pomoglo da shvatim neke stvari i posle toga pokušavao sam da se adaptiram na sredinu u koju sam išao".
Kurir sport/J.M.