Kina i Latinska Amerika ubrzavaju saradnju u oblasti ljudskih prava, a u prilog tome govori današnji Okrugli sto Kine i zemalja Latinske Amerike i karipskih država posvećen ljudskim pravima koji se održava u Rio de Žaneiru.
Ovaj događaj zajednički organizuju Kinesko društvo za proučavanje ljudskih prava (CSHRS), Ženmin univerzitet i Federalni univerzitet Fluminense. Kako je navdeno na zvaničnom sajtu CSHRS-a, događaju prisustvuje više od 100 učesnika, a skup ima za cilj da podstakne dijalog, promoviše uzajamno učenje među kineskom, latinoameričkim i karipskim društvima, kao i da unapredi raznovrsni razvoj ljudskih prava u kontekstu modernizacije. Ovaj okrugli sto je, takođe, jedan od događaja upriličenih povodom obeležavanja 50. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Kine i Brazila i 10. godišnjice Foruma Kine i Zajednice država Latinske Amerike i Kariba (CELAC).
Kina je najveća zemlja u razvoju na svetu, dok su Latinska Amerika i Karibi područje sa značajnim brojem zemalja u razvoju. Pošto Kina i pomenute zemlje pripadaju Globalnom jugu, podstakle su zajedno široki konsenzus o pitanjima ljudskih prava.
Kina i pomenute zemlje slažu se da svaka zemlja treba da sledi put razvoja ljudskih prava, prilagođen njenim nacionalnim uslovima. One takođe priznaju da bez obezbeđivanja prava na opstanak i razvoj, ostvarivanje drugih ljudskih prava postaje izazov. Štaviše, ove zemlje prepoznaju potrebu da zemlje Globalnog juga blisko sarađuju i igraju značajnu ulogu u globalnom upravljanju ljudskim pravima.
Državni savet NR Kine 2019. godine objavio je belu knjigu pod naslovom „Traženje sreće za ljude: 70 godina napretka u oblasti ljudskih prava u Kini“. U beloj knjizi je navedeno da se Kina pridržava filozofije ljudskih prava usredsređene na ljude, dajući prioritet pravima na opstanak i razvoj kao osnovnim ljudskim pravima i da ima za cilj unapređenje prava svih pojedinaca, istovremeno nastojeći da promoviše svestrani razvoj ljudi.
Vođena ovom filozofijom ljudskih prava, Kina je dugo bila posvećena razvoju svoje ekonomije, izvlačenju zemlje iz siromaštva i stalnom poboljšanju životnog standarda svog naroda. Otkako je Kina usvojila politiku reformi i otvaranja 1978. godine, kineski BDP je porastao sa 367,9 milijardi juana (oko 51,6 milijardi dolara) 1978. na 126,06 biliona juana u 2023. godini.
Jedan od najdubljih uticaja ekonomskog rasta bilo je dramatično smanjenje siromaštva. Prema međunarodnoj liniji siromaštva Svetske banke od 1,90 dolara po osobi dnevno, Kina je izvukla skoro 800 miliona ljudi iz siromaštva od početka reformi i otvaranja, što predstavlja više od 70 odsto globalnog smanjenja siromaštva tokom istog perioda. period.
Kina sada pokušava da dodatno podstakne svoj ekonomski rast i poveća prihode porodica sa niskim srednjim prihodima kroz novi krug urbanizacije, ruralne revitalizacije, naučno-tehnoloških inovacija i drugih oblasti. Kineski BDP je 2023. bio približno 17,8 biliona američkih dolara, a BDP po glavi stanovnika premašio je 12.614 dolara. Stručnjaci kažu da sa povećanjem naučnih, tehnoloških i industrijskih kapaciteta Kina sada ima povoljnije uslove za krajnji ideal svestranog razvoja ljudi.
Kineska medijska grupa
Bonus video: