Glumac Rade Marković bio je jedan od pionira domaće kinematografije i pozorišta. Zapažene uloge odigrao je između ostalog, u ostvarenjima "Valter brani Sarajevo", "Otpisani", "Majstori, majstori" i "Sabirni centar".
Njegova majka bila je operska pevačica Divna Marković, ali teške uspomene ga vežu za oca.
- Bio sam usamljeno dete, tačnije, moj otac je želeo da mu se rodi ćerka, a kada sam ja došao na svet, braća su već bili momčići koji su često bežali od kuće. U detinjstvu sam bio sav ojađen i verovatno je to bio emocionalni pokretač koji me je naveo da se kasnije kroz glumu ispoljim i iskažem. Taj snažni bol odveo me je u pozorište a da toga nisam bio ni svestan - govorio je Marković.
Već 1945. godine je bio amaterskoj grupi glumaca, gde je upoznao koleginicu Oliveru Đorđević, kasnije Marković, kako je svi znaju. Dobili su sina, Gorana, koji je postao popularni reditelj.
Sa suprugom je osnovao Beogradsko dramsko pozorište na čijoj sceni je sa Oliverom igrao deceniju i po. Iako je imao veliku popularnost i uspeh, uvek je mislio da nije na pravom putu i često se borio sa usamljenošću.
- Često sam bio usamljen. Često je život pipanje po mraku, pa shvatite da ste u zabludi, da ste godinu-dve proveli uludo i propustili mnoge bitne stvari. Tada vas uhvati panika... - govorio je.
Zbog strahova dugo nije smeo da kroči na scenu.
- Imao sam velike krize u svojim četrdesetim godinama, a one su bile do te mere intenzivne da sam se razveo, napustio pozorište i dobio čir. Desilo mi se, recimo, da tri-četiri godine nisam mogao da kročim na scenu. Nisam imao hrabrosti da izgovorim nijednu reč na sceni zbog toga što sam izgubio tlo pod nogama. To su, valjda, one normalne ljudske i umetničke krize u četrdesetim ili ne znam kojim godinama... Onda sam se ponovo skupio i ušao u jedan drugačiji, zreliji period - ispričao je Rade svojevremeno za emisiju "Balkanskom ulicom".
- Lidija i ja smo se upoznali u leto 1976. u Budvi, ali venčali smo se tek 1992. godine. Lenku sam dobio kasno i sećam se da je tokom jedne večere moj sin Goran računao da Lenkina mama, on i ja zajedno imamo dvesta godina. Međutim, moja ćerka se s tim dobro nosi.
- Ne mogu da kažem da sam joj strog roditelj, ali plašim se za nju zbog džungle koja vlada na beogradskom ulicama. Ona je odgovorna devojka koja kada nešto kaže, onda to i ispoštuje. S druge strane, veoma sam ponosan na Gorana koji je zanimljiv reditelj jer interesantno posmatra stvari. Radili smo zajedno, a čak sam dobijao i neke uloge koje mi nije namenjivao, poput one u filmu "Variola Vera" – govorio je.
Rade Marković preminuo je 10. septembra 2010. a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
(Kurir.rs/I.M.)