Jermenijaje navodno potpisala ugovor sa Evropskom komisijom 28. avgusta u vrednosti od 210 miliona evra (232 miliona dolara), kojim bi se Ukrajini isporučili sovjetska artiljerijska i tenkovska municija 152mm, kao i sistemi za protivvazdušnu odbranu.
Prema izveštajima iz mejnstrim medija i društvenih mreža, Jermenija je zapravo bila u procesu prenosa gotovo svih svojih sistema za protivvazdušnu odbranu Ukrajini preko luka u Gruziji.
Nakon posete Jermeniji od strane francuskog predsednika Emanuela Makrona u februaru i sa još jednom planiranom posetom za ovaj mesec, Jerevan će navodno dobiti savremeno francusko naoružanje, uključujući i Mistral prenosive sisteme za protivvazdušnu odbranu (MANPADS), oklopna vozila, Cezar samohodne haubice i radarske sisteme u zamenu za prenose ka Kijevu.
Prema izveštajima iz Moskve i Azerbejdžana, sistemi koji se prenose Ukrajini uključuju nepreciziranu količinu sledećeg naoružanja:
S-300 (NATO: SA-10 Grumble) raketnih sistema dugog dometa za presretanje
9K37 Buk (NATO: SA-11 Gadfly) raketnih sistema srednjeg dometa za presretanje
9K330 Tor (NATO: SA-15 Gauntlet) raketni sistem kratkog dometa za presretanje sa niskih do srednjih altituda
9K33 Osa (NATO: SA-8 Gecko) raketni sistem kratkog dometa za presretanje sa niskih altituda
Pored toga, postoje indicije da Jermenija šalje OTR-21 Tochka (NATO: SS-21 “Scarab”) rakete kratkog dometa sa konvencionalnim fragmentacionim ili klaster bojevim glavama.
Neki analitičari smatraju da je motivacija za ovaj potez delimično usmerena ka provociranju Rusije koliko i ka želji da se pomogne Ukrajini.
Odnos Jerevana i Moskve se postepeno pogoršavao od Drugog rata u Nagorno-Karabahu, koji je trajao 44 dana u 2020. godini, u kojem Rusija nije intervenisala, i dodatno se pogoršao nakon što ruski mirovnjaci nisu sprečili zauzimanje otcepljenog Arcaha od strane Azerbejdžana u septembru 2023. godine, nakon čega je proterano jermensko stanovništvo.
U novembru 2023. godine, Jermenija je ratifikovala osnivački Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (ICC), iako je premijer Jermenije Nikol Pašinjan od tada pokušao da poboljša odnose pristajući da prisustvuje BRIKS samitu u Rusiji i uzdržavajući se od kritičkih komentara o Rusiji.
Takođe nije izneo podršku pozivu SAD i evropskih zemalja od 5. septembra za osnivanje specijalnog međunarodnog tribunala za rešavanje “kriminala agresije Rusije protiv Ukrajine.”
Ostaje da se vidi kako će Kremlj odgovoriti na ovu najnoviju provokaciju od strane svog bivšeg saveznika.
Kurir.rs/Kijev post/Preneo: D. P.
Bonus video: