Čuo se uzdah frustracije među prepunim sedištima u sudnici "Volter" u Palati pravde u Avinjonu, dok je glavni sudija, obučen u crvenu odoru, najavio neočekivano ali neizbežno odlaganje suđenja koje je Francusku diglo na noge.
"On je bolestan", rekao je predsedavajući sudija Rože Arata, naglašavajući da će ovo vanredno suđenje, u kom je 51 osoba optužena za silovanje, biti odloženo za "jedan, dva, tri dana" ili čak duže, nakon što je saopšteno da Dominik Poliko nije mogao da prisustvuje zbog bolesti.
Njegov advokat je kasnije rekao da je Dominik prevezen u bolnicu.
Na desnom kraju sudnice, naslonjena glavom na zid obložen drvetom, Žizel Peliko nije pokazivala vidljive emocije na vest da njen muž ipak neće davati iskaz tog dana.
Prošle nedelje, Žizel Peliko (72) izjavila je pred sudom da je njen miran izraz lica skrivao „razaranje“, koje je izazvano trenutkom pre četiri godine kada joj je francuski policajac saopštio da ju je njen muž zapravo drogirao deset godina i pozivao nepoznate muškarce – više od njih 80 – da ulaze u porodičnu kuću i u bračni krevet kako bi je silovali dok je on sve to snimao.
Žizel se odrekla prava na anonimnost kako bi istakla opasnost za žene koje su drogirane i seksualno napadnute – što je poznatu još i kao „hemijska submisija“.
Od Avinjonskog suda do slikovitog, srednjovekovnog sela Mazan, udaljenog nešto više od pola sata vožnje kroz blage brežuljke i vinograde koji okružuju pejzaž Mon Ventoa, nema puno. Selo je neko vreme bilo poznato po tome što je ugostilo venčanje britanske glumice Kire Najtli.
To je mesto gde je živela porodica Peliko i gde je Dominik Peliko snimao lokalne muškarce koje je kontaktirao putem interneta.
Raspoloženje na bilo kom mestu u bilo kom trenutku uvek je teško sažeti.
“Iskreno, nikome ovde nije stalo,” rekao je lokalni keterer Ivan Tuvinjon, oslanjajući se na pult u svojoj radnji i sugerišući da su ljudi siti celog slučaja.
Međutim, nekoliko žena je za Bi-bi-si reklo da selo ne samo da je u šoku, već da otkrivene informacije na suđenju prave nove tenzije u Mazanu i okolnim selima.
Imena optuženih nedavno su se proširila društvenim mrežama, a neki od tih muškaraca su se kasnije žalili sudu da oni, njihove porodice i deca sada suočavaju sa uznemiravanjem na ulicama i u školama.
Dve lokalne žene, koje su ulazile automobil na uskoj ulici u Mazanu, rekle su da su videle imena i prepoznale bar trojicu od njih.
“To stvara tenzije, možete misliti kolike. Ne znaš kome da veruješ na ulici. Olakšanje mi je što ću uskoro napustiti ovo selo,” rekla je Osean Martin.
Međutim, pored nje, Oseanina majkaa, Izabel Liversan, izrazila je dublju zabrinutost.
Otkriveno je da je, iako je policija već identifikovala i pritvorila 50 muškaraca čije su slike bile na hard disku Dominika Pelikoa, još 30 njih – za sada neimenovanih i nepronađenih – još uvek na slobodi.
“Dakle, znamo da 30 od 80 još nije uhvaćeno. Ovde postoje tenzije jer ljudi ne znaju da li mogu da veruju svojim komšijama. Pitate se – da li je on jedan od 30? Šta vaš komšija radi iza zatvorenih vrata?” rekla je Izabel.
Međutim, gradonačelnik Mazana, 74-godišnji Luj Bone, pokušao je da umanji te tenzije, tvrdeći da većina navodnih silovatelja dolazi iz drugih sela i pokušavajući da predstavi porodicu Peliko kao strance koji nisu dugo živeli u tom mestu.
Otišao je i korak dalje, rekavši da su pretnje upućene optuženima i njihovim porodicama bile očekivane.
“Ako su učestvovali u tim silovanjima, onda je normalno da budu tretirani kao mete. Mora da postoji transparentnost o svemu što se desilo,” rekao je, dok je istovremeno osudio optužene i njihove postupke.
U razgovoru sa Bi-bi-si-jem, Bone je govorio o samom slučaju, i pri tom skrenuo ka stavovima koji su već izazvali bes u Francuskoj, kao i duboko divljenje hrabrosti Žizel Peliko da se suoči sa njima.
“Ljudi ovde kažu ‘niko nije ubijen’. Bilo bi mnogo gore da je Peliko ubio svoju ženu. Ali to se u ovom slučaju nije desilo,” rekao je Bone.
Unutar sudnice u Avinjonu, neki od optuženih – njih 18 koji su trenutno u pritvoru – sedeli su u posebnom delu sa staklenim zidovima i posmatrali suđenje. Na suđenju se mogao videti muškarac sa sivom, neurednom kosom koji je milovao svoju bradu. U blizini, mlađi crni muškarac je dremao.
Ranije su se desetine njihovih kolega optuženih – onih koji nisu u pritvoru – gurali pored novinara u velikoj koloni ispred sudnice.
Većina muškaraca je pokušavala da sakrije lica maskama, ali neki nisu.
Francuski zakon pruža optuženima određenu zaštitu od identifikacije u medijima, ali Žizel Peliko je odustala od svog zakonskog prava na privatnost, preferirajući da postane simbol otpora za mnoge francuske žene.
“Ona je pokazala toliku dostojanstvenost, hrabrost i ljudskost. Bio je to ogroman poklon (francuskim ženama) što je odlučila da govori celom svetu pred svojim silovateljem. Rekli su da je slomljena. Ali je bila tako inspirativna,” rekla je Blandin Deverlanj, lokalna aktivistkinja koja je prisustvovala suđenju.
Ona i njene kolege su nedavno oslikali slogane na zidovima oko Avinjona.
Jedan od njih glasi: “Obični muškarci. Strašni zločini.”
Sedeći pored majke, ćerka para, Karolin, nije skrivala svoje emocije.
Nedavno je videla dokaze da je njen otac pravio fotografije nje bez njenog znanja ili dozvole.
Veruje da je i nju drogirao i postala je aktivistkinja za problem silovanja i droga – problem koji mnogi stručnjaci smatraju nedovoljno prijavljenim i istraženim u Francuskoj.
Atmosfera u elegantno uređenoj sudnici bila je mirna, ali je bilo šokantno videti porodicu – majku, ćerku i najmanje dva sina – smeštene samo nekoliko metara od velikog broja navodnih silovatelja, koji su sada svi skinuli maske i pokazali svoja lica.
Bonus video: