Dve utakmice fudbalske reprezentacije Srbije u Ligi nacija protiv Španije i Danske pokazale su mnoge probleme. Jedan od onih sa kojim bi javnost morala što pre da se suoči jeste da Srbija nema onaj najviši kvalitet, bez obzira što se takmiči u A diviziji.
Činjenica je da je Srbija mala zemlja, da ima negde oko sedam miliona stanovnika i da je baza za kvalitetne fudbalere daleko manja, nego u vreme velike Jugoslavije. Isti problem, kao i Srbija imaju i bivše zemlje SFRJ. Ali, u tom problemu najbolje se snašla Hrvatska, koja ima duplo manje stanovnika od Srbije, ali čiji su čelnici unazad tri decenije, otkako su nezavisni, crpeli kvalitet iz dijaspore. Tom rudniku blaga Srbija se okrenula tek poslednjih nekoliko godina i ti pod selektorom Draganom Stojkovićem, koji je i sam baš po tom pitanju pravio velike greške.
Krenimo redom. Fakat je da Srbija i Hrvatska nemaju veliki izbor kvalitetnih fudbalera. Svake godine su i rezultati mlađih selekcija sve slabiji i lošiji. Za razliku od Srbije, Hrvati već decenijama unazad poklanjaju veliku pažnju svojim zemljacima rođenim u inostranstvu, ali i strancima. Poznato je da su Hrvati imali dvojicu Brazilaca u svojim redovima Eduarda da Silvu i Samira, ranije Slovenca Gregora Židana i Albance Kujtima Šalju i Ardijana Koznikua, igrače rođene u Australiji Josipa Šimunića i Entonija Šerića. Doselekciju vršili su iz dijaspore, od dece svojih sunarodnika iz zapadne Evrope, Australije i država bivše SFRJ.
U poslednjem sastavu Hrvatske koji je igrao Ligu nacija bilo je čak osam igrača koji nisu rođeni u toj zemlji - Mateo Kovačić, Igor Matanović, Josip Šutalo, Petar Sučić, Ante Budimir, Mario Pašalić, Luka Sučić, Marin Pongračić. A, na širem spisku bili su Marko Pašalić, Robert Ljubičić, Josip Stanišić... Ranije su dres Hrvatske nosili Ivan Rakitić, Dejan Lovren, Robert i Niko Kovač, Mario Stanić, Ivan Klasnić, Stjepan Tomas, Mladen Petrić, Boris Živković, Vlado Kasalo...
Srbi kaskaju decenijama za Hrvatima, kada su u pitanju fudbaleri za nacionalni tim rođeni van granica avnojevske Srbije. Priča je počela devedesetih godina sa zetom Dragoslava Stepanovića sjajnim Slobodanom Komljenovićem. I stajala je deceniju ipo dok Neven Subotić i Zdravko Kuzmanović nisu obukli dres Srbije.
Taj negativan trend nastavljen je sve do nekoliko godina unazad, kada su za Srbiju zaigrali Aleksandar Prijović i Miloš Veljković, a nešto kasnije i Lazar Samardžić, Rade Svilar i Jan Karlo Simić. Srbi iz Republike Srpske nisu nikada bili upitni, mada su zbog propusta unutar Saveza promakli Rade Krunić, a ranije i Zvjezdan Misimović. Treba se setiti Srba iz Austrije kao što su Marko Arnautović, Aleksandar Dragović, Saša Kalajdžić...
Bilo je tu i preozbiljnih kikseva, posebno poslednjih godina. Najveće ime koje je Srbiji promaklo jeste Aleksandar Pavlović. Tu je napravljena ogromna greška, posebno posle jedne nesmotrene izjave Dragana Stojkovića. Pokušano je posle da se "pegla stvar", ali nije vredelo. Nemci su ušli jako u priču i tu je bio kraj. Slično se dešava i sa Stefanom Bajčetićem, koji bi mnogo koristio Srbiji. Izgubili smo i Filipa Ugrinića, koji ne igra u Švajcarskoj, a nama bi čvrstinom u veznom redu mnogo značio.
Srbija nije uspela da privoli nijednog od dvojice vrhunskih igrača Aleksandra Pavlovića, koji je izabrao Nemačku i Stefana Bajčetića koji želi da igra za Španiju. Hrvatska je uspela sa Oliverom Lukićem, momkom od 17 godina simpatičnog prezimena, koji je bio projekat FS Austrije. Jedan od najtalentovanijih fudbalera u Austriji i Salcburgu zahvaljujući uticaju roditelja prihvatio je poziv Hrvatske i u budućnosti bi trebalo da bude oslonac njihove reprezentacije.
Poslednjih godina određene stvari u FS Srbije se menjaju. U mlađe kategorije sve više se selektira srpskih fudbalera koji su rođeni u inostranstvu, pa ih ima u svim uzrasnim kategorijama nacionalnog tima. Međutim, i tu ima propusta. Poznata je priča oca Lazara Samardžića Mladena, kako su posle nekoliko akcija odlučili da se vrate pod okrilje FS Nemačke, jer niko u FS Srbije nije na njih obraćao pažnju, niti im nudio pomoć oko smeštaja i putnih troškova.
Zanimljiva stvar vezana za Hrvatsku je i što su im selektori bili rođeni van granica zemlje, ali sa jasnom izraženom nacionalnom svešću. Treba se setiti legende Miroslava Ćira Blaževića, rođenom u Travniku u BiH i njegovim uspesima sa Hrvatskom. I aktuelni selektor Hrvata Zlatko Dalić rođen je u Livnu, u BiH.
Igraju za Hrvatsku, a rođeni u inostranstvu
Mateo Kovačić (Linc, Austrija)
Igor Matanović (Hamburg, Nemačka
Josip Šutalo (Čapljina, BiH)
Petar Sučić (Livno, BiH)
Ante Budimir (Zenica, BiH)
Mario Pašalić (Majnc, Nemačka)
Luka Sučić (Linc, Austrija)
Marin Pongračić (Landshut, Nemačka)
Marko Pašalić (Karlsrue, Nemačka)
Robert Ljubičić (Beč, Austrija)
Josip Stanišić (Minhen, Nemačka)
Igraju za Srbiju, a rođeni u inostranstvu
Luka Jović (Bijeljina, BiH)
Lazar Samardžić (Berlin, Nemačka)
Kristijan Belić (Sent Truden, Belgija)
Jan Karlo Simić (Nirtingen, Nemačka)
Srđan Babić (Banjaluka, BiH)
Miloš Veljković (Bazel, Švajcarska)
Mihailo Ristić (Bijeljina, BiH)
Milan Gajić (Vukovar, Hrvatska)
Dejan Joveljić (Bijeljina, BiH)
Kurir sport