Došla maca na vratanca Narodne skupštine.
Posle neuspeha "majke svih protesta", kako je najavaljivan miting 10. avgusta koji je trebalo da promeni sve a završio se kao vašar na Kosmaju – u zoru, sa mamurlukom, i pošto su iz Jadra poručili opozicionim liderima da im neće prepustiti i formalno vodeću ulogu, te da sebi nađu drugi povod za slikanje... Dragan Đilas i kompanija zaključili su da ni parlament nije loše mesto za nastavak anti-litijumske kampanje. Tim pre što ništa drugo nisu mogli da smisle.
Tako je 86 poslanika predalo zahtev da se održi vanredna sednica o izmenama Zakona o rudarstvu i energetici, koji podrazumeva zabranu primenjenih istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.
I tu počinje komedija...
Naime, predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da će uvrstiti u dnevni red njihov zahtev, i pitala "zašto opozicija nije zahtevala i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić dođe na sednicu parlamenta". U roku od sat vremena izređali su se prvaci opozicije - sve prvak do prvaka – poručujući da nikako ne žele Vučićevo učešće.
Zanimljivo je da je pre samo tri dana voditeljka dnevnika na TV Nova pitala Zdravka Ponoša, lidera stranke Srbija centar zašto nije bio na Vučićevom razgovoru sa građanima u Podrinju:
- Ima ljudi koji kažu: "A što nisu i Đilas, i Ponoš, i svi ovi opozicionari koji kažu da on (Vučić) beži od dijaloga, otišli tamo, seli preko puta njega i pitali sve šta hoće i rekli sve šta hoće?" Na kraju krajeva svi mediji su to prenosili…
I još je zanimljivije šta je Ponoš tada odgovorio:
- To je cirkus. Ne treba da odemo u Dom kulture u Loznicu da razgovaramo, treba da razgovaramo u parlamentu!
Juče je na pominjanje mogućnosti da se Vučić pojavi u Parlamentu, Marinika Tepić, Đilasova potpredsednica (i prema tome, formacijski, Ponoševa šefica), kazala:
- Ovo je preozbiljna tema i rasprava da bi opozicija dozvolila da je on opet pretvori u svoj propagandni cirkus.
"Cirkusom" je, inače, Đilas nazvao Vučićev boravak u Podrinju posle kojeg se ispostavilo da građane više od litijuma zanimaju putevi, škole, domovi zdravlja, radna mesta… „Cirkus“ je i svaki drugi državni projekt čija je uspešnost toliko očigledna da opozicija ni na koji način ne može da ga ospori osim da ga nazove "cirkusom". Ko o čemu, vojska o skraćenju, a klovnovi o cirkusu!
Stvar je u tome da Đilas i ostali dobro znaju koliko su tanki njihovi argumenti, i koliko je krhka njihova veština javnog sučeljavanja da se boje da bi ih u Narodnoj skupštini Vučić pred milionskim televizijskim auditorijumom oduvao kao prašinu sa šustikle. Plus osećaj nesigurnosti i duboke frustracije.
Oni se, prosto rečeneo, boje sučeljavanja sa Vučićem.
Dragan Đilas svake noći sanja isti san: obučen u odelo i blistavo belu košulju, sa dijamantskim dugmadima za manžentne – dar Dragana Šolaka, pred ogledalom pokušava da veže kravatu. Milion puta je to radio, ali sada ga prsti ne slušaju. Nema čvora, i što upornije pokušava, ruke mu sve upadljivije otkazuju poslušnost… Kroz vrata se čuje ženski glas: "Požuri, evo na televiziji javljaju da je Vučić već stigao u Skupštinu!", i u tom momentu mu se prsti koče, počinje da se znoji… i budi se, a znoj je stvaran.
Kasnije, tokom dana, priča u poverenju taj san Ponošu, a ovome se lice prosto ozari što napokon može da podeli svoju tajnu bez straha od osude:
- I ja sanjam isto. Samo što se na kraju sna ukočim ceo!
Još kasnije, istog dana, i svakog bogovetnog dana onoga što zovemo aktuelnim trenutkom u Srbiji, poručuju Vučiću ovo, ono… čim ga prvi put vide.
Ali ne u Domu kulture u Loznici, i ne u Parlamentu… nego na svom terenu, u cirkusu!
Klovnovi jedni!
Bonus video: