Prema istorijskim spisima Josip Broz je, 10. avgusta 1934. godine, po prvi puta predstavljen sa nadimkom Tito. Iako to ime možda neobično zvuči za naše krajeve (češće su, recimo, varijacije nadimka Tito u latinskoj Americi), koreni ovog nadimka dopiru u prošlost Titovog rodnog kraja – Zagorja.
Setimo se samo poznatog kajkavskog pisca Tituša Brezovačkog (rođenog 1757. godine), autora poznate komedije "Matijaš Grabancijaš Dijak". Još jedan poznati književnik, Ksaver Šandor Gjalski nosio je ime Tito, iako će ga retki prepoznati po njegovom pravom imenu – Ljubomil Tito Josip Franjo Babić. Gjalski je rođen u dvorcu Gredice u Zagorju, mestu koje je svega petnaestak kilometara udaljeno od Kumrovca.
Tita su, naravno, mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na šta je on uvek odgovarao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje," piše Nacional.
Valjda mu se sviđalo kako zvuči. Inače, Tito je koristio i mnoge druge nadimke kroz život: Valter (u Kominterni), Ivan Kostanjšek i Slavko Babić. Posedovao je i švedski pasoš na ime Džon Aleksander Karlson, kao i kanadski na ime Spiridon Mekas.
Međutim, nadimak Tito nije bio sasvim beznačajan, budući da je zbunjivao strane sile tokom Drugog svetskog rata. Dok su neki pokušavali da saznaju ko se krije iza tog nadimka, drugi su govorili da Tito uopšte ne postoji već da ime "Tito" predstavlja kolektivno vodstvo komunističke internacionale u Jugoslaviji.
(Kurir.rs/J.M.)
Bonus video: