BEZ RUKAVICA: Mladi vo se uči oranju
Računa se da parlamentarizam u svom najstarijem obliku postoji duže od osamsto godina. Kroz sve te vekove, do dana današnjeg, njegova suština ogledala se u opredeljivanju članova parlamenta za neki stav ili protiv njega i - posle toga - zajedničkom prihvatanju onog koji zastupa većina. Onda se na političkoj sceni pojavio Miki Aleksić...
Povodom najavljenog glasanja o zakonu da se zabrani eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Srbije, on je izjavio da će opozicija prihvatiti odluku Narodne skupštine ako zakon bude usvojen, a da će, u suprotnom, za njih odluka većine biti nebitna i da će „borbu nastaviti na ulici“.
Izgleda da je zaista tačno da je Aleksić bio očajan đak u školi, jer se pojmovi „veće“ i „manje“ uče još u prvom razredu: „Ako Perica ima četiri jabuke, a Milica dve...“
Rimljani su govorili: „Mladi vo se uči oranju“, a sad je kasno. Aleksić ne barata osnovnim pojmovima demokratije, a teško da će to gradivo ikad savladati. Uostalom, on sam ima rezerve prema svojoj pameti.
U izjavi za Šolakov portal Nova Aleksić je kazao: „Najpametniji među nama, akademici SANU, jasno su odredili da ne postoji nikakav interes za Srbiju od ovog projekta i da bi posledice bile nesagledive po zdravlje ljudi i životnu sredinu.“
On, mukica, ne zna da se članovi SANU ne biraju „prema pameti“, ali ima pravo da veruje u to.
Nema, međutim, pravo da obmanjuje javnost. Jer - pazite sad: akademik! - Vladica Cvetković pre samo mesec dana u intervjuu za Radar razvejao je jednu od većih laži antilitijumaša, svedočeći da SANU nije zauzela zvaničan stav prema litijumu! I bio je jasan: „Ako neko izvan akademske zajednice kaže da je u SANU završena javna rasprava o projektu ‘Jadar’, on pokazuje da je ili naivan, ili bezobrazan, ali ako to izjavi doktor nauka, onda je posredi samo ovo drugo.“
Miki Aleksić svakako je daleko od bilo kakve akademske zajednice - pa ispada da je i naivan i bezobrazan. To, u principu, nije smetnja za čelno mesto u opozicionoj stranci, ali ga ni jedno ni drugo ne preporučuju za visoku javnu funkciju poslanika u Narodnoj skupštini. On se, međutim, tamo ugnezdio i, hvala na pitanju, mnogo mu je lepo. Oslobodio se i čak menja osmovekovne principe demokratije!
Bezobrazluku i glumljenju naivnosti tu nije kraj.
Šolakovi mediji ne propuštaju priliku da poture tezu da je „narod u Srbiji protiv litijuma“, a na to se sada pozivaju i predlagači zakona u Skupštini. Kao, glasanje u parlamentu, gde vlast ima više nego ubedljivu većinu, „neće pokazati pravu sliku“.
Njihove se laži zasnivaju na nečemu što se zove „istraživanje javnog mnjenja Đorđa Vukadinovića“. Ovaj analitičar opšte struke i propali političar - rođeni Somborac na listi Vlaha obznanio je da je protiv litijuma preko 50% stanovništva Srbije. A opozicija time maše na sve strane...
- Đoko, koju stranku narod hoće na vlasti? - pita Marinika.
- Tvoju i Đilasovu.
- Dajte nam mandat ili idemo na ulicu! - vrisne Marinika kao sestra na svadbi kad ženi brata.
Taj rad... i takvo shvatanje uloge parlamenta u političkom životu.
A što se najave izlaska na ulice tiče, da su samo svaki deseti put kad su zapretili nasiljem uspeli da osvoje vlast, danas bi svi oni imali ozbiljno državničko iskustvo. A ne da Ćuta poput buntovnog tinejdžera iscrtava grafite ispred Skupštine... n.n.