O ponovnom uvođenju vojnog roka u Srbiji se u poslednje vreme intenzivno govori. Planira se da obuka traje 75 dana za muškarce, dok bi služenje za žene bilo dobrovoljno.
Predsednik Aleksandar Vučić je danas, tokom promocije mladih oficira, saopštio da je potpisao saglasnost za služenje obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana.
Prve generacije novih regruta bi u kasarne mogle ući već za godinu dana. Ali, postavlja se pitanje kako će mladi odrasli u digitalnom dobu, tzv. generacija Z, odgovoriti na ovaj izazov. Da li su spremni da zamene mobilne telefone za puške i da se suoče sa izazovima vojne discipline?
Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije bili su general-major Luka Kastratović, sociološkinja prof. Zorica Mršević sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije, i Milan Rašević, urednik Udarnih vesti na Kuriru, koji su se osvrnuli na ovaj kompleksan problem.
Obučeno stanovništvo - ključ odbrane Srbije
General-major Luka Kastratović, iskusni vojni strateg, ukazao je na ključnu ulogu vojnog roka u jačanju ne samo vojske, već i društva u celini.
- Mlade generacije su mnogo fleksibilnije nego što mislimo, i siguran sam da bi se vrlo brzo prilagodili svim vojnim uslovima. Bez obzira na to koliko je svet danas digitalizovan, vojna obuka je univerzalna. To nije samo obuka za rat, već i za civilne izazove - vanredne situacije kao što su poplave, zemljotresi, požari - započeo je Kastratović.
General je podsetio na istorijsku važnost vojnog roka i na činjenicu da su mnoge zemlje u Evropi, poput Švedske i Finske, obnovile obavezno služenje vojske upravo zbog globalnih bezbednosnih izazova.
- Male zemlje, poput Srbije, moraju imati obučeno stanovništvo kako bi se odbranile. Profesionalna vojska nije dovoljna jer nemamo resurse kakve imaju velike zemlje poput SAD-a ili Kine. Potrebno nam je jedinstvo naroda i vojske, kao što smo to imali tokom NATO agresije 1999. godine.
Kastratović je oštro kritikovao ukidanje obaveznog vojnog roka, koje se dogodilo pod pritiskom Zapada.
- Ukidanje vojske bilo je direktno nametnuto od strane zapadnih sila kako bi oslabili našu odbrambenu moć. Sećam se da su nam tada govorili da moramo uništiti naoružanje koje smo godinama sakupljali. To je bila strateška greška, a sada plaćamo cenu te odluke.
On je dodao:
- Mladi moraju shvatiti da vojska nije samo o ratu, već o patriotizmu, disciplini i pripremi za životne izazove. Služiti vojsku znači služiti otadžbini. A u vremenu kada smo okruženi neprijateljima, moramo biti spremni da branimo svoju slobodu i suverenitet - istakao je Kastratović.
Patriotizam je izostao iz obrazovnog sistema - generacije nisu spremne
Prof. Zorica Mršević, sociološkinja i profesorka na Fakultetu za evropske pravno-političke studije, ukazala je na generacijski jaz u percepciji vojnog roka.
- Moja generacija, kao i generacije pre mene, imaju vrlo pozitivna sećanja na vojni rok, posebno na period JNA. Vojnici su se vraćali iz vojske kao formirane ličnosti, spremni da preuzmu odgovornosti. Danas, međutim, suočavamo se s generacijom koja nije odgajana u duhu patriotizma - rekla je Mršević.
Ona je istakla da je odsustvo sistemske edukacije o patriotizmu jedan od ključnih razloga zbog kojih mladi danas ne vide važnost služenja vojnog roka.
- Nekada se deca od malih nogu učila o važnosti služenja svojoj zemlji. Danas imamo generacije koje su odrasle u potrošačkom društvu, gde se sve svodi na individualna prava, a obaveze prema državi se zanemaruju. Mladi danas govore da ne žele da gube vreme u vojsci, da ih rat ne zanima, pa čak i da će, ako dođe do mobilizacije, napustiti zemlju. To je ozbiljan problem.
Mršević je naglasila potrebu za vraćanjem patriotizma u obrazovni sistem.
- Ne možemo očekivati od mladih da budu spremni da služe svoju zemlju ako ih ne učimo od malih nogu šta znači biti deo jedne zajednice. Vojska nije samo o ratu, već o tome da učimo mlade da se žrtvuju za nešto veće od sebe.
Mladi nisu motivisani - problem leži u društvu, a ne samo u vojsci
Milan Rašević, urednik Udarnih vesti, osvrnuo se na problem motivacije kod mladih.
- Danas mladi nemaju motivaciju da služe vojni rok. Kada bi se napravila anketa, mislim da bi manje od 10% reklo da su spremni da služe vojsku. A bez motivacije, vojska je samo još jedna obaveza - rekao je Rašević.
On je dodao da je problem dublji od samog vojnog roka.
- Generacije koje dolaze nisu samo nemotivisane za vojsku, već i za mnoge druge aspekte života koji zahtevaju disciplinu i odgovornost. Naša vojska je uvek bila institucija od poverenja, ali problem je što mladi danas imaju drugačije interese - njima je glavni fokus tehnologija, digitalni svet i karijere u IT sektoru.
Rašević je izneo lično iskustvo kada je 2001. godine služio vojni rok.
- Tada je vojska već bila u padu. Svi smo znali da je Jugoslavija prošlost, a da se nova vojska pokušava uspostaviti u zemlji koja se još oporavljala od ratova. Bilo je to vreme kada je demotivacija bila na vrhuncu. Danas je situacija još složenija - mladi jednostavno ne vide vojsku kao prioritet.
On je, ipak, zaključio da bi vojska mogla da ponudi nove prilike.
- Ako pravilno pristupimo ovome, možemo stvoriti generacije koje će biti svesne svoje odgovornosti prema državi. Vojska bi mogla biti mesto gde se mladi ne samo obučavaju, već i druže, razvijaju osećaj zajedništva i uče o vrednostima koje nadilaze individualizam.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: