Posle Beograda, Pupin forum, skup koji okuplja uticajne američke i srpske pojedince, biće organizovan i u Vašingtonu 18. septembra.
Najavljujući ovaj važan događaj, izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit u intervjuu za Kurir kaže da će u Vašingtonu pred predstavnicima američke administracije i Kongresa biti predstavljen predlog za otvaranje strateškog dijaloga Srbije i SAD.
Velebit to smatra dobrim okvirom za postizanje strateškog partnerstva u jednom trenutku. Velebit najavljuje i ekskluzivnog učesnika Pupin foruma - Aleksandra Sašu Kasanofa, novog zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara.
- Utisak mi je da danas u Srbiji sazreva jedna nova generacija ljudi koja svakodnevno radi sa Amerikom i koja želi da unapredi poziciju Srbije u Vašingtonu. Srećan sam što je Pupin inicijativa postala platforma za izgradnju novog poglavlja ovih odnosa. Pupin forum je centralni događaj, zamišljen tako da se održava svake godine u Beogradu i Vašingtonu i obuhvata razgovore sa srpskim i američkim liderima iz politike, diplomatije, biznisa, akademije, civilnog sektora. U Vašingtonu ćemo moći da u ekskluzivnom razgovoru čujemo Aleksandra Sašu Kasanofa, novog zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara, čiji je prethodnik Gabrijel Eskobar. Tema prvog panela će biti pozicija Srbije u širem globalnom kontekstu, kao i njeni potencijali za budućnost, a panelisti će biti srpski šef diplomatije Marko Đurić, demokratski kongresmen iz Kalifornije Erik Svolvel i republikanska kongresmenka iz Njujorka Klaudija Teni. Na drugom panelu ćemo se više baviti tehnološkim i energetskim temama, koje su najvažnije kako za Ameriku, tako i za ceo svet. Učestvovaće Džefri Pajat, pomoćnik američkog državnog sekretara za energetske resurse, Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Nemanja Mikac, izvršni direktor kompanije "Ileven es" i Dominik Čiju, stručnjak za odnose sa Kinom iz kompanije "Juroejža grup".
Prošla je godina od osnivanja Pupin inicijative. To je period u kojem možete da procenite da li se dovoljno odmaklo na putu boljeg razumevanja prilika i srpskih i američkih interesa?
- U pitanju je dugačak proces, ali zasad je glavni utisak da u Vašingtonu postoji spremnost za razgovor i bolje razumevanje pozicije Srbije na Zapadnom Balkanu. Amerika više shvata da je u njenom interesu da ima Srbiju kao svog saveznika u regionu. Ne smemo smetnuti sa uma ni to da je Balkan skoro pa univerzalno shvaćen kao neverovatno kompleksan i unikatan region kada su u pitanju međunarodni odnosi, a Srbija je više od dve decenije strepela od Vašingtona, gde su o srpskoj poziciji pričali oni čiji interesi su daleko od srpskih. To čini ovaj proces zahtevnijim, ali ostaviću drugima da govore o našem radu i rezultatima u prvih godinu dana delovanja. Ono što ja mogu da vam kažem jeste da smo uložili veliki trud i napor da svakodnevno razgovaramo i gradimo partnerstva sa svima koji žele da ovi odnosi budu bolji, ali još važnije sa onima koji su skeptični i koji nam govore da treba da odustanemo. Radimo i na tome da u Vašingtonu razbijemo stare narative onih koji zbog svoje lenjosti ili loših namera ne žele da vide približavanje Srbije i Amerike.
Na kojim poljima može bolje u smislu saradnje, koja dosad nije bila dovoljno razrađena ili je možda i zapostavljena?
- Naši odnosi idu uzlaznom putanjom, i to je pozitivna stvar, ali za nas je za sada neiskorišćena prilika da u Americi predstavimo Srbiju iz ugla koji nije uvek vidljiv, a odnosi se na naš talenat, domaće kompanije koje rastu iz dana u dan, inovacije i tehnologije. Američko tržište je veliko, i to je prilika za naše kompanije da izađu na to tržište i da stvaraju vrednost koja ostaje u Srbiji. Biotehnologije su sledeći front za Srbiju i tu možemo da dobijemo dosta znanja iz Amerike kako da razvijamo tu industriju. Ako govorimo o energetici i e-mobilnosti, pogledajte šta danas radi Amerika i kako koristi svoje resurse i kritične sirovine da bi smanjila zavisnost od drugih velikih igrača, i na tome možemo da učimo i gradimo partnerstvo.
Šta je Pupin inicijativa postigla u prvoj godini svog delovanja: šta je išlo dobro, a šta može bolje?
- Kada smo ušli u sve ovo, imali smo jednu ideju koliko ima da se radi na odnosima, ali smo brzo shvatili da svaki mesec rada moramo da gledamo kao propuštenu godinu. Zato je bilo bitno da gradimo kredibilitet i poverenje sa obe strane i da pokušamo da se pozicioniramo kao efikasan partner u Beogradu i Vašingtonu, sa raznovrsnim aktivnostima usmerenim ka informisanju donosilaca odluka, osnaživanju saradnje između dve države i kreiranju zajednice okupljene oko vizije za bolju budućnost srpsko-američkih odnosa. Izgradili smo odnose sa svim relevantnim akterima iz institucija u Vašingtonu, uključujući Stejt department, Kongres, Nacionalni savet za bezbednost i još na mnogim drugim mestima. U Srbiji nam je stalo da više objasnimo da na ovim odnosima moramo da radimo zato što je u našem interesu da imamo bolje odnose sa SAD i da tako pobošljamo i našu poziciju. Nismo zaboravili ni našeg Mihajla Pupina, pa smo početkom godine pokrenuli inicijativu za obnovu memorijalnog kompleksa u Idvoru i izgradnju inovacionog centra.
Šta su vam planovi?
- Za nas je najvažnije u ovom trenutku otvaranje strateškog dijaloga Srbije i SAD i na tom predlogu Pupin inicijativa radi poslednjih nekoliko meseci. Verujemo da bi strateški dijalog dao dobar okvir za dalje razvijanje odnosa i postizanje strateškog partnerstva u jednom trenutku. Koliko god da smo radili u prvoj godini, ovo je bilo zagrevanje i zato ćemo morati da radimo još više i u Srbiji i u SAD.
Bonus video: