Kada se pomene vlaška, ciganska, jevrejska, vudu ili bilo koja druga magija uglavnom osete strah. Ljudi koji veruju i koji ne veruju plaše se. Koliko god da se vremena menjaju to su stvari koje ostaju trajne, a jedino što se promenilo jeste što su ljufi koji se time bave počeli digitalno da se oglašavaju.
Na temu magije govorili su u emisiji Ni pet ni šest, Velimir Abramović, naučnik, Jasna Jojić, etnolog i Momčilo Petrović, novinar.
Abramović je rekao da je magija zapravo neosvešćena nauka:
- Sposobnost bavljenja magijom data je ljudima koji su daroviti, koji su zapravo prozorljivi. Oni emituju određenu talasnu emisiju koja može da deluje na drugog čoveka ili da pravi polje koje usmerava događaje u određenom pravcu. To može da bude sa namerom ili spotano - rekao je Abramović i dodao:
- Postoje po Džejmsu Frejzeru dve vrste magije. On govori o simpatičkoj i homeopatskoj magiji. On naravno priča o magiji sa Amazinije, Novog Zelanda, Grenlanda i td, ali sve slike u toj njegovoj knjizi su iz etnografskog muzeja i mi smo sve te primere magije imali u bivšoj Jugoslaviji. Glavna njegova teza jeste da je magija neosvešćena nauka. Homeopatska magija to je ona koja brani kuću odnosno zdravlje od entiteta koji su tzv. energetski vampiri koji se uključuju u vašu auru i prave vam disbalans. Simpatička je recimo vudu magija, kada imate DNK od druge osobe i onda napravite mogel pa preko modela na nju utičete. To imate na Haitiju recimo.
Jojić koja je pisala o ženama u istočnoj Srbiji koje su padale u trans govorila je o svom iskustvu sa njima.
- Sve je manje ljudi koji se bave autohtonom magijom sa prostora istočne Srbije. To je postala jedna vrsta biznisa i svakako mnogi, ne bih baš rekla manipulišu, ali svakako improvizuju. Ne poznajem lično te ljude, ali znam da su one bake koje sam ja intervjuisala pre 30 godina zaista padale u trans i da su bukvalno bile poput onih baka koje su ispitivali austrijski psihijatri s početka 19. veka da bi utvrdili autentičnost njihovog transa.
- Oni su ma podbadali špenadle pod nokte, a one nisu osećale bol. Ako ne osećaš bol od toga onda ti zaista moraš biti u nekom vančulnom staju. Takve žene, dakle, zaista padaju u trans, pričaju sa mrtvima, daju detaljne prognoze ljudima. Ja sam ih pitala šta vidite u mojoj prošlosti i sadašnjosti. Onda sam samo one koje bi nešto pogodile intervjuisala.
Iako kako kaže ne veruje u magiju, Petrović je prisustvovao mnogim magijskim ritualima:
- Ja ne verujem u magiju i to sam napomenuo na početku svoje knjige. Ja sam samo objavio svedočansva, zapise o magisjkim obredima kojima sam prisustvovao. Dao sam neku pozadinu etnnološku i istorijsku, ali sam se više puta ograđivao da u to ne merujem.
Na pitanje da li je u jednoj prilici kako bi se približio ljudima koji su učestvovali u ritualu progutao srce crnog goluba što je i naziv njegove knjige, Petrović je odgovorio potvrdno:
- Tačno je, ali znate, kao ratni izveštač radio sam i opasnije i gluplje stvari. To sam radio zato što sam jurio ekskluzivu. Činjenica je da sam u nekim slučajevima bio jedini novinar koji je osamdesetih godina tako nečemu prisustvovao. Bio sam u Prizrenu 1984. godine kada je jedan derviš preminuo nakon rituala od posledica probadanja. Takođe u jednom manastiru prisustvovao sam isterivanju đavola. Ne bih da govorim o kom se manastiru radi jer tamo dolazi zaista veliki broj ljudi.
Jedna od neobičnih događaja kojima je svedočio jeste propadanje "vampira":
- Kao novinar imao sam tu sreću, a kao čovek nešto nisam na dobitlu. da prisustvujem probadanju vampira. Ti su bili obični ljudi koji su jednog preminulog optužili za bolest svoje suseljanke, meštanke mlade i posle litra rakije, a ja sam bio sa njima odlučili da odu do groba da ga otkopaju i probodu.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.