Završna svečanost 91. Vukovog sabora održana je danas u Vukovom domu kulture u Loznici umesto na Saborištu u Tršiću, zbog lošeg vremena. Posle ‘‘Himne Vuku’‘ Stevana St.Mokranjca pozdravnu reč upustio je zamenik gradonačelnika Loznice, Petar Gavrilović, a tradicionalnu saborsku besedu održao je ministar kulture Nikola Selaković.
Saborovanje je deo tradicije našeg naroda, a mi ovde u Loznici, našem lepom Podrinju već 91 godinu pozivamo na okupljanje svekolikog srpskog roda oko onoga što je za jedan narod najvažnije – a to je jezik i pismo, kazao je Gavrilović.
- Zahvaljujući Vuku Karadžiću, danas imamo najsavršenije pismo na svetu, gde jedan glas označava jedno slovo. I čini mi se da je ovo još jedna karakteristika koja tako odgovara mentalitetu našeg naroda – mi smo mali narod, ali ponosan, dostojanstven i rekao bih toliko različit od ostalih na mapi sveta, kao što je i naše pismo ćirilica jedinstveno i neponovljivo. I sve dok nas ima i dok smo zajedno, složni, na istom zadatku Srbija će biti jaka i odbraniće se od svakog zla. To je naš sveti zadatak, naša misija i obaveza prema našoj deci , a Vuk nam je ostavio poruku u amanet – ’’Đe je sloga tu je i božiji blagoslov“. Potrebno je više nego ikada da budemo složni i jedinstveni za našu Srbiju, našu otadžbinu- poručio je on.
Ministar Selaković je u besedi ukazao da je zalaganje za Vuka danas zalaganje za odbranu vukovskog principa brige i odbrane srpskog jezika i ćiriličkog pisma.
-To je zalaganje za odlučnu, ozbiljnu i nepokolebivu kulturnu politiku, onu koja je svesna da je srpski jezik mali južnoslovenski jezik, ali jezik čija je narodna književnost pre više od dva veka postala deo svetske književne baštine, čiji je Letopis Matice srpske postao deo svetske kulturne baštine, jezik koji su tri Branka u dva veka dovela do književnoumetničkih vrhova kojima merimo sve ostalo napisano na srpskom. Zato briga o srpskom jeziku i pismu nije floskula, već mera naše samosvesti i samopoštovanja, mera brige nas današnjih o budućnosti, mera po kojoj će se meriti koliko smo dostojni Vuka, Letopisa i tri Branka - poručio je on.
Kako je naveo, Vuk je iskazivao stalno interesovanje za sve Srbe ma gde živeli, Srbi svi i svuda, a istovremeno svojim velikim evropskim iskoracima dao snažan nacionalan pečat, izgrađen etički kodeks, državotvorni odnos prema srpskoj istoriji izgrađen na kosovskom zavetu.
- Neka to bude i naš put danas. On nije lak, ali Vukovim rečima upućenim Lukijanu Mušickom nakon pogrda i napada na Srpski rječnik iz 1818. godine rečeno: 'Ne da se, ali će se dati'. To je put čvrste volje i snage da se bori za svoje stavove, ideje i jezik svog naroda Da se ne da umlje za bezumlje. Da se tumarne kroz trnje makar na onu stanu sav poderan i krvav izišao. Zato je Vukovo delo naš nacionalni kanon i siguran putovođa danas i u vremenu pred nama – kazao je Selaković.
Podsetio je da se današnji skup odvija u godini u kojoj se navršava 160 godina od Vukove smrti i 210 godina od izlaska prvih Vukovih dela koja su postala temelj naše novije kulture - zbirke narodnih pesama nazvane ’’Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“ i gramatike koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana’’. Naglasio je i da je ovo godina u kojoj se navršava i 200 godina od izlaska prvog broja Letopisa Matice srpske, najdugovečnijeg živog književnog časopisa u svetskim okvirima. Na kraju je izveden program ‘‘Oda Branku Radičeviću“ u režiji Milorada Damjanovića, za koji je izbor stihova pripremio profesor dr Radovan Knežević.
Tradicionalnim saborskim poselom ‘’Kolo za Vuka’’ završeni su programi ovogodišnjeg saborovanja započetog 9. septembra u Loznici.
Organizatori Vukovog sabora su Centar za kulturu “Vuk Karadžić” i Grad Loznica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.