Čitanjem se najbolje uči!
Klinci uče otkad se rode.
Razvoj mozga i učenje predstavljaju procese koji se odvijaju skoro celog života. Zato svaki roditelj treba da zna da čitanjem dete najbolje uči jer mu se na taj način podstiču funkcije mozga koje su osnova kasnijem učenju u životu mališana.
Deca koja tokom prvih godina života čuju mnogo raznovrsnih reči i koja su aktivno uključena u komunikaciju u osnovnoj školi imaju mnogo bolje rezultate u znanju i veštinama od dece koja nisu na taj način bila izložena jeziku. To u prevodu znači da je mozak deteta kom su roditelji redovno čitali znatno razvijeniji od mozga zdravog deteta koje je bilo zanemareno.
Osećaj povezanosti
Knjige sa slikama namenjene maloj deci privlače njihovu pažnju i potrebno ih je postepeno uvoditi u detetov život čak i onda kada dete ne razume šta mu se govori. Čitanjem i gledanjem slika zajedno sa detetom izgrađujete poseban odnos bliskosti i povezanosti. Od toga kakav će biti prvi susret sa slikovnicom i koliko će ona biti prisutna u detetovom najranijem uzrastu zavisiće i njegov kasniji odnos prema knjizi i školi.
Čitati ili pričati priče?
Slušanje roditeljskog glasa prvi je korak učenja čitanja. Zato je veoma važno da tačno naglašavate reči dok citate jer, dok vas sluša, mališan osluškuje jezik kojim govorite. Time mu pomažete da misli pretoči u reči i da se pravilno izražava.
Pričanje priča mnogo je življe od čitanja i propraćeno je većim promenama intonacije glasa, naglašenijim gestovima i lakšim iskazivanjem osećanja. I čitanje priča iz slikovnica i knjiga ima svojih prednosti jer se dete lakše skoncentriše listajući slikovnicu, lakše povezuje sliku s tekstom, a to mu pomaže i u razumevanju sadržaja.
Dakle, i čitanje i pričanje imaju svojih prednosti pa je najbolje primeniti oba, ali prednost treba dati onome što dete više voli i u čemu aktivnije učestvuje.
Zainteresujte ga za knjigu
Roditelj koji detetu redovno čita ne podstiče samo osećanje bliskosti nego ga uči i razumevanju svojih i tuđih osećanja, podstiče razvoj govora, zapažanja, pamćenja i zaključivanja. Redovno čitanje pretvara ga u dobrog govornika maternjeg jezika jer tako uči da koristi reči na pravilan način i što je najvažnije, tako se dete najbolje priprema za samostalno čitanje.