Živa legenda.
U susret koncertu u Sava centru koji će biti održan 28. oktobra Predrag Živković Tozovac otvara dušu za Kurir. Priča o životu, umetnosti i ženama koje je voleo, a posebno se, kaže, raduje što je osetio pravi trenutak da zapeva pred publikom u Velikoj dvorani.
- Otkako sam zakazao koncert u Sava centru, stalno razmišljam o tome jer sam natprofesionalac. Dobro je što sam više nego profesionalac. Samo tako uvek mogu biti bolji od sebe.
♦ Zašto ste se odlučili za Sava centar?
- Gostovao sam kod Ane Bekute i kad sam doživeo da svi iz publike pevaju zajedno sa mnom, to mi je bio glavni povod. Volim kafanu, to je mesto gde se ja ispevam. Ipak, shvatio sam da je vreme za jedan veliki koncert. Te večeri sam upoznao i čoveka koji mi je postao prijatelj - čuveni Mrka! Milutin Mrkonjić je sjajan čovek. Baš kao ja. Voli kafanu kao ja. On toliko voli muziku, čak lepo i peva. Sve to nas je zbližilo.
♦ Na Bekutinom koncertu je zapevao i Ivica Dačić.
- Sjajno je otpevao tu bosansku pesmu o Miljacki, o mostovima. Sad je on gospodin premijer! On je za mene bio drug Ivica, bili smo na „ti“, ma i sad ću biti jer on je premijer jedno vreme, je li tako?! Posle će opet biti Ivica Dačić.
♦ Šta vi mislite o tome što političari pevaju?
- To je dobro. Slušao sam i Tadića koji dobro peva. A možda je najmuzikalniji od svih bio drug Tito. Imao sam prilike da mu pevam, tražio mi je jednu vrlo zahtevnu pesmu. Onda me je on iznenadio kad ju je otpevao božanstveno. Samo učen pevač mogao je da izvede tako tešku kompoziciju koja ima sve te melodijske skokove. Naivna je priča da je on bio mašinbravar, pa da može tako da peva i da svira klavir, a ja sam eto bio svedok da može!
♦ Izjavili ste nedavno da kod nas više nema pravih boema.
- Nema. Boem mora biti gospodin. A biti gospodin nije samo lepo, nego i teško. Možda neko glumi boema, ali pravi boemi su za mene ostali negde u staroj Skadarliji u vreme Tina Ujevića, Đure Jakšića, Disa, koji su moja pesnička inspiracija.
♦ A ne mislite, poput mnogih, da je i Toma Zdravković bio boem?
- Ne mislim da je Toma bio boem. On je bio veliki umetnik, sjajan pevač, božanstven pesnik. Žao mi je što je umro prerano. Bio je veliki kavaljer. Čak i raspusnički kavaljer. Ako je to boemština, ajde bio je i boem! Samo, on je spojio dve stvari koje su opasne po život. Voleo je da pije i nije imao granicu.
♦ Da li ste kao prijatelj pokušali da ga iščupate iz poroka?
- Jednom sam pokušao i on me je nokautirao. Posle jednog našeg nastupa čekali su ga neki momci s kojima je on hteo silom da ode da pije. Jedva sam ga odvukao do sobe. I u sobi smo se potukli. Udario me je tako da sam mislio da me je nokautirao. Onda sam ga dva-tri-četiri puta dobro ošamario i on se smirio. Sedeo sam još sat i zaspao, jer je za nekoliko sati trebalo da krenemo dalje.
♦ Povezivali su vas s mnogim poznatim lepoticama.
- Smem da pomenem samo Biljanu Ristić, koja je sjajan pevač i imitator i za koju znam da se neće naljutiti, jer je s ljubavlju pominjem. Divna je to ljubav bila. Baš kao i s Mirjanom, ženom kojoj sam posvetio pesmu.
♦ Kako sada doživljavate ljubav?
- Sada vodim ljubav očima. Svaku devojku i ženu odgledam. Ne priliči da u ovim godinama priđem nekoj mladoj devojci, a da priđem nekoj starijoj ženi, pitala bi me: „Gospodine, jeste li vi normalni?!“
♦ Da li biste se ikada ponovo ženili?
- Ne bih se više nikad ženio u životu. Jedina zbog koje bih se oženio, ako bi ona želela i insistirala, jeste žena s kojom živim već toliko dugo. Ako rešimo, već imamo i kumove.
Imam dva vanbračna sina i jednog unuka
♦ Zašto nikad ne pominjete vanbračnog sina?
- Imam dva vanbračna sina, ali to nije za novine. To je moja privatna stvar. Neka su oni živi i zdravi, ali moji sinovi su stvoreni slučajno. Jedan živi u Americi i on već ima sina Marka. Kamo sreće da imam sad sto Srba kojima sam otac. Bih bio najsrećniji čovek na svetu!
Odričem se žena!
♦ Jeste li se nečeg u životu odricali?
- Mnogih stvari se odričem zbog žene s kojom živim. I danas bih u ovim godinama menjao žene. Ne mora to biti seksualno menjanje, menjao bih žene za razgovor, gledao se s njima u oči i možda bi se nekad držali za ruke, ljubakali.