BERLIN - Bolje im domaće valute.
Nijedna od sedam članica Evropske unije koje je trebalo da pređu na evro u narednom periodu sada neće ući u evrozonu zbog krize. Nakon što su planove za usvajanje evropske valute odložile Letonija, Litvanija, Češka, Poljska, Bugarska i Rumunija, i Mađarska se juče pridružila tom bloku.
Mađarski premijer Viktor Orban u intervjuu nemačkom poslovnom listu Handelzblat rekao je da njegova zemlja nije u obavezi da se pridruži evrozoni.
- Uvođenje evra u ovom trenutku bilo bi neodgovorno. U vreme kada smo potpisali pristupni sporazum, evrozona je bila potpuno drugačije mesto. Prema tome, obaveza pridruživanja jedinstvenom valutnom bloku ne može biti automatska - rekao je Orban za Handelzblat.
Pre Mađarske, Češka - koja je 2013. trebalo da pređe s krune na evro, to je odložila na neodređeno. Ta zemlja je prošle godine trebalo da uđe u evropski sistem deviznih kurseva ERM II, koji se naziva čekaonicom za evro i u kojoj svaka zemlja treba da provede oko dve godine, međutim, prekinula je pripreme za to.
I Rumunija i Bugarska, koje je trebalo da pređu na evro 2015, te planove su odložile - Bugari na neodređeno, a Rumuni na najmanje dve godine. Letonija, koja je računala da će 2014. usvojiti evropsku valutu, naročito nakon što je prošle godine Estonija to uradila, takođe je odustala od tog plana. Vlada te zemlje odlučivaće o datumu ulaska u evrozonu na proleće 2013. I Litvanija je prestala da žuri s evrom. Premijer te zemlje Andrijus Kubilijus naveo je da će Litvanija postati članica evrozone tek kad Evropa bude spremna.
Poljska, koja bi 2019. svoj zlot trebalo da zameni evrom, odložila je sve akcije u vezi s tim. Vlasti Poljske spoznale su koliko nacionalna valuta može biti spas za privredu u periodu krize. Slabljenje zlota krajem 2008. i početkom 2009. pomoglo je izvoznicima i verovatno spaslo poljsku privredu da ne upadne u recesiju.
Spasavanje evrozone košta 1.100 milijardi evra
Za spasavanje prezaduženih zemalja, Grčke, Irske, Italije, Portugala i Španije, od 2009, kad je kriza u evrozoni počela, EU je potrošila 1.100 milijardi evra, odnosno 1,1 bilion. Reč je o delu sredstava koje je pozajmio Evropski fond za spas, a pre svega Evropska centralna banka, koja je samo za otkup državnih obveznica dala više od 200 milijardi evra.