BEOGRAD - U Srbji su kardiovaskularne bolesti u porastu u ukupnoj populaciji, pa i kod žena, a od ishemijske bolesti srca, poznatije kao angina pektoris, prema procenama stručnjaka, godišnje oboli oko 23.000 ljudi.
Lekari upozoravaju da je ishemijska bolest srca jedan od najčešćih uzroka ne samo invalidnosti, već i smrtnosti.
Komentarišući koliko su žene podložne obolevanju od angine pektoris, kardiolog Kliničkog centra Srbije Arsen Ristić je rekao da mlađe žene pre menopauze generalno značajno ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti nego muškarci.
Međutim, dodao je Ristić, kasnije žene, nažalost, sustignu, a u odmakloj starosti i značajno prestignu, muškarce, ne samo po učestalosti velikih kardiovaskularih oboljenja, kao što su infarkt i šlog, već i po težini, jer su ženski krvni sudovi manjeg kalibra, skloniji difuznoj bolesti i teži su za lečenje.
Doktor Ristić je istakao da na ishemijsku bolest srca prvo treba posumnjati na osnovu tegoba koje bolesnica ima - tipičan bol u grudima prilikom napora koji traje po nekoliko minuta i prolazi kada se bolesnik odmori ili kada uzme nitroglicerin.
"Bolest se dokazuje tako što se uradi EKG dok bol traje ili se uradi test opterećenja, tokom koga bolesnik hoda po pokretnoj traci ili vozi ergo-bicikl sve dok se ne postigne brzina srčanog rada od 220", objasnio je Ristić.
"Ukoliko na krvnim sudovima koji hrane srce postoje tesna suženja, u EKG-u i za vreme testa opterećenja, videće se ishemija, odnosno da srce ne dobija dovoljno krvi u naporu i da pacijentu preti infarkt", kazao je Ristić.
Prema njegovim rečima, kada se tako nešto ustanovi, pacijent se prima na bolničko lečenje i radi se kateterizacija srca i selektivna koronarografija, a to znači da se specijalnim kateterima, debljine oko 2 milimetra, preko krvnog suda u preponi ili na ruci, stigne do krvnih sudova srca (imaju dva, leva i desna koronarna arterija), u koja se ubrizga angiografski kontrast, a potom se u više projekcija snime rendgenom.
Ristić je ukazao da ako se, prilikom pregleda nađu tesna suženja preko 70 odsto, ona leče ugradnjom stentova ili hirurškim premošćenjima, ukoliko su svi krvni sudovi na srcu oboleli ili ako su suženja nepovoljna za lečenje stentovima.
"Pre jedne od tih intervencija, ali i kasnije, svi bolesnici dobijaju lekove od kojih je nekoliko vrsta obavezno, jer smanjuju tegobe i produžavaju život bolesnika, a to su beta blokatori - lekovi koji usporavaju srčani rad i spuštaju pritisak, vazodilatatori - lekovi koji šire krvne sudove, rasterećuju srce i spuštaju pritisak, aspirin i klopidogrel - lekovi koji sprečavaju lepljenje krvnih pločica u arterijama srca i stvaranje krvnih ugrušaka) i statini - lekovi za snižavanje masnoće u krvi i koji stabilizuju masne naslage u arterijama i čine ih manje sklonim pucanju", podvukao je Ristić.
Na pitanje da li je moguće prevenirati anginu pektoris, dr Ristić je odgovorio da je prevencija izuzetno važna i moguća, ali da na nju treba misliti na vreme.
On je objasnio da postoji primarna prevencija koja je najbolja jer se počinje pre nego što se bolesniku bilo šta loše desilo, ali i sekundarna prevencija koja započinje kada je bolesnik već imao infarkt, šlog ili neku intervenciju na srcu ili krvnim sudovima.
"U obe varijante se prvo popravlja ono što bolesnik sam može da izmeni, a to su prestanak pušenja, redukcija masti u ishrani, uvođenje redovne aerobne fizičke aktivnosti, redukcija prekomerne težine", kazao je Ristić.
Komentarišući koliko su kardiovaskularne bolesti u Srbiji u porastu u ženskom delu populacije, Ristić je rekao da su one u padu u zapadnoj Evropi i SAD zbog efikasnih mera prevencije i čitavog niza prodora u dijagnostici i lečenju u poslednje dve decenije.
Za razliku od tih zemalja, dodao je on, u nerazvijenim, siromašnim i zemljama u tranziciji, pad nije zabeležen zbog manjih ulaganja u preventivu, manje razvijenog zdravstvenog sistema i brojnih faktora rizika kojima su naši bolesnici izloženi, uključujući stres, pušenje, nepravilnu ishranu sa velikim količinama šećera i masti, kao i nedovoljnu fizičku aktivnost i problem sa prekomernom težinom.
"U našoj sredini su kardiovaskularne bolesti u porastu u ukupnoj populaciji, pa i kod žena", zaključio je Ristić.