MDRI-S: Zaboravljeni u nuslovnim domovima

BEOGRAD - Predstavnica Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) Dragana Ćirić Milovanović rekla je da u domovima za smeštaj dece i odraslih sa smetnjama i intelektualnim teškoćama vladaju nehumani uslovi, prenatrpanost i manjak privatnosti.

U tim ustanovama i dalje su prisutna ozbiljna kršenja ljudskih prava, korisnici su u dugotrajnoj izolaciji, pa je nemali broj onih koji su zaboravili da hodaju, prisutna je prekomerna upotreba lekova, a stopa smrtnosti je tri puta veća nego u ostaloj populaciji.

To su zaključci u najnovijem izveštaju MDRI-S u kojem se konstatuje primetan napredak u odnosu na 2007. godinu, kada je rađen prethodni izveštaj, ali se sa zabrinutošću navodi da tretman korisnika nije značajno promenjen.

Ćirić Milovanović rekla je da naziv izveštaja "sklonjeni i zaboravljeni" odslikava nehumane uslove koji vladaju u ustanovama.

"Ljudi borave u praznim prostorijama. U nekoliko ustanova smo zatekli potpuno golu prostoriju, sobe za izolaciju, dnevni boravak gde nema ništa sem par drvenih klupa i strunjača, gde su korisnici zatečeni da sede u sopstvenom urinu”, navela je Milovanović.

Takođe, prisutna je i zloupotreba u primeni medikamenata. U velikoj meri se koriste lekovi za lečenje ozbiljnih psihičkih oboljenja, daju se i deci i to u dozama koje su čak i za odrasle velike, navela je ona detalje iz izveštaja i podsetila da neželeni efekti ovih lekova mogu biti drastični, čak i sa smrtnim ishodom.

Milovanović navodi da je u ustanovama socijalne zaštite ukupan broj umrlih tri puta veći nego kada je u pitanju opšta populacija, njih 48 na 1000, dok u opštoj populaciji taj podatak iznosi 14 na 1000 .

“Kada se posmatra analiza razloga ulaska i izlaska iz ustanove, u institucijama za decu dominantan razlog napuštanja institucije je - smrt, negde oko 26 odsto dece, dok u ustanovam za odrasle 71 procenat ljudi umire”, navela je predsednica Inicijative.

Ona je ukazala i da su osobe koje izađu iz institucija “potpuno drugi ljudi”.

“Prilikom posete malim domskim zajednicama u koje su smeštena deca izašla iz doma u Kulini, deca koja su došla u aprilu, ona nisu hodala, ona su išla četvoronoške, oni su se sada uspravili, oni sada sami jedu, ... prosto kada nekome date šansu, on će je iskoristiti”, istakla je ona.

Milovanović smatra da je jedino rešenje zatvaranje tih institucija, što je određeni proceš koji zahteva vreme.

Tako je u Kulini zaustavljen prijem novih korisnika, rekla je ona navodeći da je država dužna da preduzme jasne korake sa tačno određenim vremenskim rokom, sredstvima i da se vidi da se radi na tome.

Podsetivši da je naša zemlja ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, Milovanović je navela da u ovom slučaju ne postoji dovoljno saradnje među resorima.

“Nije nečiji život nadležnost jednog ministarstva, zahteva podršku svih”, istakla je ona i ukazala da su ovoj populaciji slabo dostupne i obrazovne ustanove, a da je osoblje u ustanovama malobrojno, nedakvatne strukture, demotivisano i da korisnike posmatraju kroz oboljenje, a ne potencijale.

Izveštaj “Sklonjeni i zaboravljeni - segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji“ predstavljen je pre nekoliko dana na konferenciji za novinare i objavljen je pet godina nakon izveštaja te oranizacije “Mučenje kao lečenje”.