BEOGRAD - U Srbiji, u kojoj će u utorak, kao i širom sveta, biti obeležen Svetski dan hrane, u narodnim kuhinjama hrani se više od 40.000 ljudi od kojih je za veliki broj taj obrok i jedini tokom dana.
Program narodnih kuhinja pokrenut je 1992. godine u Beogradu i, kako navodi Crveni krst Srbije, koordinator programa, do 2003. je program realizovan zahvaljujući međunarodnim donacijama a od te godine je u program uključena i Vlada Srbije.
Od 2009. u podršku programu narodnih kuhinja uključuju se ministarstva rada i socijalne politike, poljoprivrede, kao i pravde, zatim fondacije, kompanije i brojni donatori. "Najveći donatori programa su Vlada Srbije i lokalne samouprave", rekla je za portal Euraktiv stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije Dragica Kljajić i dodala da su među velikim donatorima i pojedine kompanije.
U Srbiji, izuzimajući Beograd, rade 72 narodne kuhinje koje imaju 30.650 korisnika dnevno. Korisnici narodne kuhinje dobijaju po jedan topli obrok pet dana u nedelji, a istraživanja pokazuju da je obrok iz narodne kuhinje za oko 70 odsto korisnika često i jedini tokom dana.
U Beogradu, prema podacima gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu, u čijoj su nadležnosti narodne kuhinje, u 17 gradskih opština trenutno na 51 punktu pravo na besplatan obrok ostvaruje 11.930 najugroženijih.
"Pravo na besplatan obrok imaju porodice koje ostvaruju pravo na stalnu novčanu pomoć, kao i porodice koje zbog drugih indikacija socijalne ugroženosti nisu u mogućnosti da zadovolje osnovne životne potrebe svojih članova", naveli su u Sekretarijatu za Euraktiv.
Problem siromaštva i potreba za pomoći u hrani muči i Evropu. Nadležni komitet EU je pre par dana odobrio pola milijarde evra za program "Hrana za najsiromašnije" za 2013. godinu. Od te sume, u 2013. godini korist će ima više od 18 miliona siromašnih iz 19 članica EU.
Najveća sredstva za sprovođenje programa predviđena su za Italiju, gotovo 100 miliona evra, a najmanja za Luksemburg i Češku, po manje od 200.000 evra.
Program "Hrana za najsiromašnije" u EU će posle 2013. preći iz nadležnosti Zajedničke poljoprivredne politike u okvir socijalno-kohezione politike pošto se više tiče ciljeva koje je EU postavila u borbi za smanjenje siromaštva nego poljoprivredne politike.
Uz Italiju, pozamašne sume za program pomoći u hrani u EU za narednu godinu planirane su za Španiju (85,6 miliona evra), Poljsku (76,9 miliona), Francusku (71,3 miliona) i Rumuniju (55,8 miliona). Na spisku zemalja EU u kojima će najsiromašniji dobiti pomoć u hrani su i Belgija, Bugarska, Estonija, Irska, Grčka, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Portugal, Slovenija i Finska.
Prema evropskoj statističkoj agenciji Eurostat, na osnovu podataka za 2010. godinu, na nivou 27-člane EU, kao i u zoni evra, rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti preti za nešto više od 20 odsto ukupne populacije.
Pri tome se u Bugarskoj i Rumuniji s tim rizikom suočava po nešto više od 40 odsto stanovnika, u Letoniji gotovo 40 odsto, u Litvaniji više od 30 odsto, a u Irskoj i Mađarskoj po 30 odsto građana. Veći rizik od siromaštva od proseka u EU preti i stanovnicima Poljske i Grčke dok su Španija, Portugal i Italija oko evropskog proseka.