BRISEL - Uspeh flamanskih separatista na lokalnim izborima u Belgiji neće imati neposredne posledice na funkcionisanje kraljevine, ali predstavlja korak bliže podeli, slažu se belgijski analitičari.
"Belgija je uzdrhtala", glasi naslovna strana briselskog "Soara", dan nakon što je separatista Bart De Vevr odneo nadmoćnu pobedu u Antverpenu i nekoliko drugih gradova u Flandriji.
De Vevr i njegova Nova flamanska alijansa (N-VA) otvoreno se zalažu za odvajanje bogate Flandrije od manje, siromašne Valonije u kojoj se govori francuski. Budući gradonačelnik najprosperitetnijeg grada u Belgiji (i druge najveće evropske luke) odmah je poručio saveznom premijeru, socijalisti Eliju De Rupu, da se spremi na konfederalizaciju Belgije i da Flandrija neće više plaćati poreze iz kojih se finansira siromašniji jug.
De Rupo je u obraćanju javnosti preko nacionalne televizije pokušao da minimalizuje De Vevrovu pobedu, naglašavajući da se radi o lokalnim izborima koji ne mogu da promene nacionalnu politiku.
"Vlada je trenutno zauzeta planom reforme, a lokalni izbori nas ionako ponovo čekaju za dve godine", rekao je De
Rupo, frankofonski potomak italijanskih emigranata koji je prošle godine jedva uspeo da sastavi vladu.
Dobar rezultat N-VA na parlamentarnim izborima 2010. i De Vevrovo beskompromisno odbijanje da uđe u vladu s Valoncima bili su glavni razlog što Belgija 17 meseci nije imala vladu, sve dok De Rupo teškom mukom nije uspeo da okupi valonske i flamanske socijaliste.
Sada je ta vlada izgubila deo legitimiteta, jer je posle lokalnih izbora jasno da je N-VA postala najjača politička stranka ne samo u Flandriji, već i u celoj Belgiji.
"Ovo jesu bili 'samo' lokalni izbori, ali ne treba se zavaravati: trijumf N-VA može opasno da destabilizuje zemlju", kaže glavna urednica "Soara" Beatris Delvo u današnjem uvodniku.Ono čega se svi pribojavaju je da će De Vevrova pobeda dodatno osnažiti N-VA do parlamentarnih izbora zakazanih za 2014, nakon čega će postati nemoguće formirati vladu bez ispunjavanja njegovog zahteva za konfederalizacijom.
Delvo ukazuje da se ovaj scenario može sprečiti ukoliko se socijalisti sa obe strane lingvističke barijere uzmu u pamet i programom ozbiljnih reformi vrate narodu nadu u zajedničku budućnost.
Na horizontu se, međutim, gomilaju tamni oblaci, sasvim u skladu sa uobičajenim vremenskim prilikama u Belgiji, zemlji sa prosekom od oko 200 kišnih dana u godini koja već godinama polako klizi ka ivici raspada, ali nikako da konačno pređe preko nje.