Hajnc Vilhelm: EU nije kompletna bez Srbije

Vaša država je izuzetno važna na Balkanu, zbog toga je ona ključni saradnik

Nemačka je pouzdan partner Srbiji, a i Beograd je svestan da je Nemačka izuzetno važna zemlja u EU i da mnogo toga zavisi od nje, kaže u intervjuu za Kurir nemački ambasador Hajnc Vilhelm.

♦ Koji vam je savet dao vaš prethodnik, ambasador Volfram Mas, pre nego što ste došli u Srbiju?
- Rekao mi je da će me često pitati za mišljenje i da moram da budem pažljiv kad ga izlažem. Mas je bio veoma tužan što odlazi iz Srbije.

♦ Kakav je bio vaš prvi utisak kad ste došli u Srbiju?
- Bio sam iznenađen time koliko je Beograd živ grad. Nisam očekivao da je toliko velik. Inače, došao sam ovde s veoma pozitivnim stavom. Stekao sam neke prijatelje Srbe u Parizu, još 2006. godine. To je bio vrlo težak period za Srbiju zbog deklaracije o nezavisnosti Kosova. Sećam se kada je tadašnji ambasador Srbije u Parizu Predrag Simić došao kod mog ambasadora, bio je veoma potresen. Tada sam shvatio koliko je za Srbiju teško da prihvati gubitak Kosova. A opet, Srbi zaposleni u ambasadi bili su veoma ljubazni i ostvario sam odlične kontakte sa njima. S nekima od njih već sam se video otkako sam došao u Beograd. Generalno, za nemačkog ambasadora Srbija je zanimljivo nameštenje, kako zbog kosovskog problema, tako i zbog procesa evrointegracija.

♦ Nova vlada je, čini se, uspostavila prisnije odnose sa Nemačkom nego što je to do sada bio slučaj. Šta vi mislite o tome?
- Nisam bio ovde ranije, pa ne mogu da sudim. Mene su predstavnici sadašnje vlade veoma lepo prihvatili. Ali i prethodna vlada je smatrala da je Nemačka izuzetno važna zemlja u EU i da mnogo toga zavisi od nje, posebno proces pridruživanja EU. Mi smo najveći trgovinski partner Srbije i naši bilateralni odnosi su vrlo sadržajni.

♦ Deluje da Beograd sada želi neku vrstu strateškog odnosa sa Berlinom. Želi li Nemačka da bude strateški partner Srbiji?
- Strateško partnerstvo je devalvirani koncept, jer sad izgleda svaka zemlja ima „strateško partnerstvo“ sa svim drugim zemljama u svetu. Mi sebe vidimo kao pouzdanog partnera.

♦ Čini se da Srbija želi odnos kakav imate sa Hrvatskom, jer Nemačka je Hrvatskoj mnogo pomogla u procesu evrointegracija?
- Mi znamo da je Srbija, u tom kontekstu, izuzetno važna zemlja na Balkanu, u tom smislu ona je ključni partner. I znamo da bez Srbije u EU, Unija ne bi bila kompletna i da na Balkanu neće biti stabilnosti ako Srbija nije deo EU. Nisam očekivao toliko puno nemačkih kompanija ovde. I u Srbiji svoju proizvodnju ima mnogo više nemačkih kompanija nego u Hrvatskoj.

♦ Na koje kompanije mislite?
- „Hemofarm“ iz Vršca, na primer, „Metro“ je takođe prisutan, zatim „Henkel“, „Leoni“, „Falke“, „Dr Etker“, firma za koju je svaka domaćica čula. I bitno je da oni proizvode, ne bave se trgovinom. Ukupna vrednost svih nemačkih investicija u Srbiji je 1,5 milijardi evra. Sve više nemačkih kompanija Srbiju doživljava kao bazu i roba koju tu proizvode izvozi se u druge zemlje regiona, čak i u Nemačku, i u Rusiju zbog sporazuma o slobodnoj trgovini. Srbija je zanimljivo tržište. Mislim da je u pitanju kombinacija obrazovanih i stručnih ljudi i relativno povoljne cene rada. Situacija je stabilna, Vlada je olakšala dobijanje dozvola za poslovanje i zato još mnoge kompanije žele da dođu ovde.

♦ Šta Srbija treba da uradi da bi poboljšala odnose sa Nemačkom?
- Mislim da smo na dobrom putu. Neophodno je nastaviti reforme sudstva, obračun sa korupcijom i, naravno, izgraditi konstruktivan odnos prema problemu Kosova. Očekujemo od srpske vlade da počne pregovore i da normalizuje odnose sa Prištinom. Ne tražimo priznanje. Znamo da je to veoma teško, ali Beograd mora da normalizuje odnose sa Kosovom pre nego što uđe u EU. To nije samo nemački zahtev, jer i Ketrin Ešton se uključila u taj proces.

♦ Da li je u ovoj fazi evrointegracija, dakle pre početka pregovora o pridruživanju sa EU, neophodno da Srbija potpiše sporazum sa Kosovom o normalizaciji odnosa?
- Mi to ne tražimo. Zamenik poslaničke grupe CDU u nemačkom parlamentu dao je jedan papir srpskim medijima u kojem se kaže da mora da postoji jasna volja, spremnost srpske vlade da ispregovara dogovor sa Prištinom. Ni taj papir ni on lično nisu tražili da Beograd potpiše sporazum pre početka pregovora sa EU. Dakle, u pitanju je nesporazum.

♦ Srpska vlada očekuje početak pregovora sa EU do kraja juna. Mislite li da je to realno?
- Teško je govoriti o datumima. Prošle nedelje objavljen je izveštaj Evropske komisije o Srbiji, koji je bio relativno pozitivan i koliko čujem, Vlada će načiniti akcioni plan za rešavanja svih problema istaknutih u izveštaju. Naravno, ključna stvar i dalje je Kosovo. Čekamo da vidimo platformu srpske vlade, mada znamo da to nije lako. Bilo bi korisno da i srpska vlada istupi sa svojim predlogom.

♦ Ne bojite li se da Beograd može da digne ruke od evrointegracija zbog Kosova, ili mislite da je ova vlada čvrsto opredeljena za ulazak u EU?
- Često čujem da je prvi prioritet Beograda ulazak u Uniju. Ne vidim da je nova vlada odustala od perspektive ulaska u EU, naprotiv, mislim da su oni vrlo jasno u tome. Ponekad čujemo rečenicu „ne želimo nove uslove“, ali zaista nema novih uslova.