Muljatorima odzvonilo: Sumnjiv luksuz pod lupom

BEOGRAD - Svoj doprinos borbi protiv korupcije, u Srbiji će dati i Poreska uprava. Unakrsna provera imovine i prihoda trebalo bi da počne da se primenjuje od Nove godine, čime će se obezbediti i više novca u državnoj kasi.

Mladi ljudi koji usred radnog vremena ulaze u kafiće, pravo iz svojih automobila koji vrede kao prosečan stan u Srbiji, zatim političari, lekari, državni službenici u odelima koja koštaju gotovo kao cela njihova plata, samo su neke od slika koje gledamo godinama, uz neizostavno pitanje - odakle im sve to.

Odgovor bi mogao da stigne uskoro iz Poreske uprave, odakle najavljuju unakrsnu procenu prihoda i imovine.

Vladimir Ilić iz Ujedinjenih regiona Srbije kaže da metoda unakrsne provere služi, pre svega da pogodi kriminalce i ljudi koji se bave nelegalnim poslovima.

"Treba da pogodi i neke strukture kao što su političari, stečajni upravnici, advokati, dakle ljudi koji ostavaruju enormne zarade koje su neprijavljene, koji imaju i raspolažu zaista velikim imovinama, luskuznim dobrima, a nemaju nekog objašnjenja kako su to stekli", ističe Ilić.

On napominje da bi trebalo proveriti pre svih najbogatije, kojih je u Srbiji između 10 i 20 hiljada. Među njima su samo oni čija je imovina vrednija od 200 hiljada evra, što realno čovek za života može da stekne. Postupak je definisan Zakonom još 2003, a tri godine kasnije, počele su provere.

Za tri meseca provereno je tek tridesetak ljudi. Nadležni tvrde da su se imovina i prihodi kontrolisali svih prethodnih godina i da su se u malom broju slučajeva pojavile nelogičnosti.

U Poreskoj upravi kažu da je na bogate ljude primenjivana poreska stopa od 20 odsto bez priznavanja normiranih troškova.

"Oni su sa stanovišta porekse uprave imali tretman novootkrivenih prihoda i Poreska uprava je posle toga podnosila poreske, to jeste prekršajne prijave u odnosu na vrednost utvrđene poreske osnovice", objašnjava Miroslav Džinović iz sektor kontrole Poreske uprave.

Stručnjaci navode da taj posao ipak nije dobro urađen, a da je najveće posledice zbog toga snosila privreda, pre svega u postupku privatizacije. Pošto predlozi o donošenju Zakona o poreklu imovine nikada nisu prošli, kapital kojim su kupovana preduzeća, ostao je pod senkom sumnje.

"Kompletna privatizacija nam je prošla tako da nismo proveravali. Nismo proveravali da li je kupac koji kupuje preduzeća u privatizaciji, imao dovoljno prihoda da zaista tu kupovinu napravi ili je novac došao iz nekih drugih sumnjivih izvora, a rezultate vidimo", ističe poreski analitičar Saša Radulović.

Iz ministarstva finansija i privrede pozvali su obveznike da prijave trenutnu imovinu i prihode i upozorili da se ništa ne sme sakriti. Ministar Mlađan Dinkić podseća da je poslednji popis bogatih urađen 2004. godine, i najavljuje da će se novom unakrsnom proverom, koja počinje 1. januara 2013, uporediti šta se dogodilo u međuvremenu.