Bojana Stojković: Više volim kuvanje od noćnog provoda
Majka, žena, kuvarica...
Bojana Stojković u potpunosti je promenila svoj život. Nekada je bila redovni posetilac svih gradskih dešavanja, a sada ju je gotovo nemoguće videti kako se zabavlja po gradskim klubovima. Maksimalno je posvećena jednoipogodišnjem sinu Lavu i mužu Vladimiru Stojkoviću, koji je nedavno na utakmici polomio ključnu kost.
Manekenka je iznenadila srpsku javnost svojim kulinarskim umećem. Kao jedna od najboljih učesnica rijalitija „Prvi kuvar Srbije“ Bojana je dokazala suprotno i favorit je za pobedu.
♦ Kada je počeo rijaliti „Prvi kuvar Srbije“, da li si verovala da ćeš biti jedna od najboljih?
- Pošto nisam imala informaciju sa kim ću se boriti za titulu najboljeg VIP kuvara Srbije, nisam mogla ni da naslutim da li ću biti među najboljima. Svakako sam znala da se neću obrukati jer prema svojim kriterijumima, prilično dobro kuvam. U suprotnom ne bih ni pristala da se takmičim.
♦ Da li je ovaj rijaliti promenio neke stvari u tvom životu?
- U mom životu se ništa bitno nije promenilo, osim što imam jednu obavezu više i što sam mnogo toga novog naučila kada je kulinarstvo u pitanju. Upoznala sam i zavolela neke nove ljude, a to me posebno raduje.
♦ Šta tvoje okruženje komentariše kada pričate o tebi u rijalitiju?
- Meni bliski ljudi nisu preterano iznenađeni mojim dosadašnjim uspehom jer se u mojoj kući svakodnevno kuva i znaju da je nemoguće izaći iz mog doma a da pre toga nisu večerali. Uglavnom mi zameraju sto nisam sređenija, doteranija na snimanju emisije, ali kada sam tamo, najmanje mislim o svom izgledu.
♦ Koliko tvom suprugu Vladimiru prija što si jedna od omiljenih učesnica ovog šoua?
- Vladimiru je drago sto sam uspešna u tome što trenutno radim i raduje se svakoj mojoj pobedi.
♦ Da li sada više ili manje kuvaš u kući?
- Utorkom i četvrtkom, kada sam na snimanjima, kuva žena koja nam pomaže u domaćinstvu i u čuvanju Lava. Ostalim danima kuvam ja.
♦ Ko te je naučio kuvanju i šta najviše voliš da jedeš, a šta Vladimir obožava da mu spremiš?
- Dok sam živela kod roditelja, moja mama je kuvala i nikada nije insistirala na tome da učim da kuvam. Smatrala je da žena ne može pobeći od toga, pa me je puštala da uživam dok još mogu. Od nje sam najmanje naučila. Rekla bih da sam samouka. Pronalazila sam recepte na internetu i po njima kuvala. Vladimir i ja volimo meso, tako da ga skoro svakodnevno jedemo na sto načina.
♦ Mnogi su primetili da noću ne izlaziš toliko često kao ranije. Šta je razlog tome?
- Ne samo da ne izlazim noću kao ranije nego sam potpuno prestala da izlazim. I kada izađem, moj izlazak je završen do ponoći. Imam mnogo obaveza, Lav više nije tako mali da ne oseti kada nisam tu i ne želim da prespavam skoro celo jutro umesto da ga provedem s njim. A da se ne lažemo, i godine su učinile svoje, valjda sam prevazišla taj vid zabave.
♦ Početkom ove godine bila si pred razvodom, a sada mnogi mogu da ti pozavide na skladnom braku. Kako si uspela da prevaziđeš krizu sa suprugom?
- Iskreno, ne priča mi se o tome. Imali smo svoje probleme, ali ne tako velike da se nisu mogli prevazići. Bio je to buran, ali na sreću kratak period krize. Javne ličnosti, ukoliko žele da očuvaju svoj brak i sreću, treba što manje da pričaju o tome.
♦ Kada si intenzivnije počela da se pojavljuješ u medijima, činilo se da si bila bliska sa Jelenom Karleušom, a sada u grad izlaziš sa Cecom Ražnatović. Da li si sa nekom od njih dve baš drug ili se samo slučajno ponekad zadesite u istom društvu?
- Sa Jelenom Karleušom sam u dobrim odnosima bila i ostala. I nema razloga da se tu nešto promeni. U međuvremenu sam upoznala Cecu, koja mi je postala izuzetno draga i rado s vremena na vreme popijemo kafu.
Vodiću emisiju o modi!
♦ Priča se da si dobila ponudu da vodiš emisiju na Pinku. Da li nam možeš reći o čemu se radi?
- O emisiji do početka emitovanja ne mogu da govorim. Mogu samo da kažem da je tema moda. Uskoro ćete i sami imati priliku da je gledate na TV Pink.
Mužu oko svega pomažem
♦ Kako trenutno neguješ Vladimira, koji je imao tešku povredu ključne kosti?
- Vladimiru se divim na njegovoj psihičkoj snazi. Nekada pomislim da je neuništiv i hvala bogu što je tako. Veoma je samostalan, ne želi da ga tretiram kao bolesnika i sve što može sam da uradi, ne želi da neko drugi radi za njega. Ali sam mu svakako u početku pomagala da se obuče i činila sve da se što manje napreže kako bi se što pre oporavio.