Dinkić i opozicija različito o Novoj agrobanci
BEOGRAD - Pojedine opozicione stranke oštro su danas kritikovale zakon koji omogućava prenos imovine i obaveza "Nove agrobanke" na Poštansku štedionicu, ocenjujući da se radi o presedanu koji vodi “u pravno nasilje i nesigurnost”, dok je ministar finansija Mlađan Dinkić odbacio te tvrdnje i naglasio da je donošenje zakona najbolje rešenje, kako bi se održala finansijska stabilnost.
Liberali smatraju da je predloženi zakon opasan presedan, koji vodi u pravnu nesigurnost i ne može doprineti poboljšanju ambijenta za strane investicije, već naprotiv, može dovesti do “bekstva” stranog kapitala, jer to otvara mogućnost da se i ubuduće obavljaju slične transakcije.
Poslanik LDP Zoran Ostojić je u skupštinskoj debati upitao kako je “Nova agrobanka” u stoprocentnom vlašništvu države, kada je država imala svega 20 odsto udela u staroj Agrobanci, kao i šta je bilo sa tim privatnim kapitalom.
“Šta će se sa tim desiti, tu je i novac iz EU, i to ne samo iz Slovenije, već i iz švedskih investicionih fondova, a čuo sam da je i švedski ministar Karl Bilt izgubio neke pare”, rekao je Ostojić.
On je ocenio da se tim zakonom “uvodi pravno nasilje” države, kao i da se država igra tuđim novcem i upitao da li je moguće da bi privreda Srbije kolabirala zbog Agrobanke, te zašto se problem nije rešio postojećim zakonodavnim okvirom.
Dinkić je odgovorio da stečaj ne bi bilo dobro rešenje, jer bi u tom slučaju postojala opasnost za ceo sistem.
On je rekao da su privatni akcionari bili odgovorni za 80 odsto vlasništva pre nego što je država napravila propust, a državu je trebalo da kontroliše Skupština akcionara i oni sada trpe posledice svoje greške.
Kako je rekao, to nije lična greška akcionara iz Švedske ili Slovenije, ali njihova odgovornost su imenovanja u Izvršni odbor.
"Karl Bilt i akcionari iz Slovenije su možda imali poverenje u upravljanje Agrobanke, jer je član UO bio prijatelj premijera“, rekao je Dinkić misleći na vlasnika "Ces Mekona“ Zvonimira Nikezića i dodao da je zanimljivo što je Razvojna banka Vojvodine kasnije angažovala baš tu kompaniju da napravi plan konsolidacije.
Dinkić je, odgovarajući na kritike opozicije da zakon unosi pravnu nesigurnosti i otvara mogućnost za slične transakcije, naglasio da ne postoji nikakva mogućnost da se zakon upotrebaljava ako banka, u kojoj država ima udela u vlasništvu, nije u problemu, a banka je u problemu samo ako centralna banka kaže da postoji mogućnost da joj oduzme dozvolu.
“O tome ne odlučuje vlada, već centralna banka koje je nezavisna”, objasnio je Dinkić.
Odgovarajući na pitanje poslanika SVM šta je sa malim akcionarima iz Agrobanke i da li će biti obeštećeni, Dinkić je rekao da ni jednog malog akcionara u Novoj agrobanci nisu zatekli posle stečaja stare banke i da nije bilo pravnog osnova da oni sada budu uključeni u ovu transakciju.
Ministar je naglasio i da bi bilo bolje da Skupština Srbije nikada nije morala da usvoji ovakav zakon, odnosno da bi bilo bolje da nije bilo problema u Agrobanci, izazvanih ljudskim faktorom, koji su doveli do potrebe za donošenjem ovakvog zakona.
SDPS je najavio podršku predloženom zakonu kada se ima u vidu situacija da da 250. 000 depozita koji su pohranjeni u Agrobanci mogu da dođu u opasnost, jer se ne radi samo o depozitima građana, već i malih i srednjih preduzeća, a puštanje niz vodu tih depozita moglo bi da ugrozi krvotok finansijskog sistema.
Poslanik te stranke Vladimir Marinković rekao je da je alarmantno da je ovaj problem u vezi sa Agrobankom nastao zbog ljudskog faktora i lošeg poslovanja i dodao da je zakon potreban i da postiji u razvijenim zemljama poput SAD, Kanade, zemljama EU i regiona, sa tom razlikom što se tamo taj sistem primenjivao zbog nelikvidnosti, a kod nas “zbog prevare i pronevere”.