Ukupnu štetu nastalu zbog 24 sporne privatizacije, koje policija intenzivno istražuje, nemoguće je precizno utvrditi, ali se procenjuje da je u pitanju iznos veći od deset milijardi evra.
Učesnici malverzacija u kojima su nastali ogromni gubici za državu i građane, a o kojima je Kurir pisao u proteklih devet godina, uskoro bi se mogli naći iza brave jer policija ubrzano radi na prikupljanju dokaza. Tako će sve sumnjive privatizacije o kojima je naš list pisao konačno dobiti svoj epilog pred licem pravde!
Iznos direktne štete u pojedinim spornim privatizacijama procenjuju se od nekoliko miliona evra pa do 100 miliona evra, kao u slučaju privatizacije „Sartida“. Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, ističe da se ne može lako doći do iznosa ukupne štete koju je država pretrpela u svim spornim privatizacijama.
- Mi smo obradili 21 od 24 sporne privatizacije koje je tražila EU. Izveštaje smo dostavili policiji jer zajedno sa njima radimo na tome. Štetu nismo utvrđivali, osim u slučaju Luke Beograd, gde je ona procenjena na 21 milion evra - kaže Vasilićeva.
Šteta od uništavanja državne imovine u privatizaciji je, prema mišljenju finansijskog stručnjaka Mahmuda Bušatlije, neprocenjiva.
- Ona može da iznosi više od deset milijardi evra. To je sad pretočeno u javni dug zemlje jer ste prodali državnu imovinu, a niste je naplatili. I ispaštaju građani. Ove 24 privatizacije samo su početak i trebalo bi sve ispitati, jer nije normalno da je 30 odsto privatizacija sporno - kaže Bušatlija i podseća da je naročito sporno što niko od tajkuna još nije odgovarao za sporne privatizacije.
U Agenciji za privatizaciju ističu da je nemoguće utvrditi kolika je šteta.
- U svim tim slučajevima nije sporna privatizacija, nego način upravljanja firmama posle privatizacije.
Kurir godinama ukazivao na sporne privatizacije
Sporne privatizacije
Preduzeće orijentaciona (direktna) šteta
♦ Mobtel 1994, 2004. nepoznata
♦ Jugoremedija 2002. do 12-13 miliona evra
♦ Sartid 2003. 77 miliona evra
♦ Nac. štedionica 2001-2003. oko 100 miliona evra
♦ Šinvoz 2004. nepoznata
♦ C market 2005. minimum 26 miliona evra
♦ Luka Beograd 2005. 21 milion evra
♦ Srbolek 2005. 10 miliona evra
♦ Azotara Pančevo 2010. od 17 do 40 miliona evra
♦ ATP Vojvodina 2006 - 2008. oko 11 miliona evra
♦ Nuba invest 2009. 5,6 miliona evra
♦ Novosti 2006. nepoznata
♦ Veterinarski zavod Zemun 2003. nepoznata
♦ Zastava elektro 2006. nepoznata
♦ Trudbenik gradnja 2008. nepoznata
♦ IP Prosveta 2009. nepoznata
♦ Tehnohemija 2010. nepoznata