BEOGRAD - Branko Dimitrijević, do sada poznat po romanu "Nećemo o politici" na Sajmu knjiga predstavio je upravo štampan roman "Serbian Poets Dream" pisan na engleskom jeziku.
Uz vrhunsku žanrovsku književnost, nekoliko savremenih klasika ( Pinčon, Le Klezio...) prevedenih uglavnom sa engleksog jezika, koji su joj osigurali mesto među uglednim srpskim izdavačima, "Čarobna knjiga" se osmelila da rizikuje, objavljujući onako kako je roman pisan u Americi, na engleskom, delo Srbina, rođenog Beograđanina, koji se slučjano obreo u SAD i tamo ostao više od 20 godna.
Saradnja "Čarobne knjige" i Dimitrijevića (62) započela je pre dve godine kada je u ruke urednika biblioteke srpske proze Nikole Petakovića dospeo primerak davno štampanog Dimitrijevićevog romana "Nećemo o politici".
Ovu knjigu je prvobitno objavila Književna omladina Srbije 1985. i pošto je brzo rasprodat tiraž od 10.000 primeraka, a autor je već bio u Americi, nije više doštampavana. Urednik je prepoznao da je priča o beogradskim kafanama i njihovim mušterijama, sveža, duhovita, autentična i još uvek aktuelna, pa je odlučio da je objavi, za one koji su bili deca ili tek rođeni kada je pisana i kada je cirkulisala Jugoslavijom u raznim piratskim varijantama.
Popularnosti je u to vreme doprinela podrška tako uticajnih promotera poput jugoslovenske legende hedonizma Igora Mandića, koji je bezobzirno kritikovao sve što je smatrao da nije vredno pomena.Rizik se isplatio, jer se roman "Nećemo o politici" uspešno prodavao i na ovogodišnjem sajmu kome se priključila engleska priča o Beogradu koji je nestao tokom devedesetih godina prošlog veka.
Dimitrijević, koji i danas živi na relaciji Beograd-Amerika -Novi Sad gde je zvanično dramaturg Srpskog narodnog pozorišta, ispričao je na Sajmu zanimljivu istoriju ove knjige, koja je doživela svetsku premijeru, ne tamo gde je pisana, već u starom kraju.
Tu tek treba da nađe kupce koji su spremeni da čitaju priču na engleskom jeziku o beogradskom društvu oko 1975. godine.
"Završio sam Fakultet dramskih umetnosti, proputovao svet i započeo da se bavim poslom dramaturga, a sve vrema sam pomalo pisao", poceo je priču Dimitrijević.
Tako su nastali romani "Hoćeš li da popiješ nešto", "Oktoberfest" i "Nećemo o poliitci", a napisao je i nekoliko drama za odrasle i decu dok nije dobio poziv da se priključi grupi pisaca u Ajovi na nekoj vrsti letnjeg kampa.Prisetio se da je tu sreo i mladog Orhana Pamuka koga je ponovo sreo u Beogradu tek pošto je Pamuk dobio Nobelovu nagradu.
Domaćini su Dimitrijeviću ponudili da organizuje teatarski festival i to se produžilo u poslediplomske studije drame, zatim je došao period rada u američkom teatru, osnivanje pozorišne grupe...i tako sve do devedesetih, kada je shvatio da je zatočen u tom svetu dok se njegova zemlja rastače i obuzeli su ga tuga i nostalgija.Na poleđini "Sna srpskog pesnika"( kako glasi prevod naslova) autorova prijateljica, urednica "San Francisko rivju of buksa" Eldži Gilespi, napisala je kako je poručila kratku priču o beogradskoj školi života i pošto ju je objavila, savetovala je autora da je proširi u roman, u "kome je uživala".
"Poslao sam rukopis na adrese više izdavača, koji su jednoglasno tvrdili da su se sjajno zabavljali, dok su ga čitali, ali niko nije želeo da štampa knjigu o dobroćudnim beogradskim boemima i šaljivdžijama, u času kada su "Srbi najgori zločinci", objasnio je Dimitrijević razloge što je rukopis završio u fioci, sve do sada.
Na pitanje da li namerava da roman prevede na srpski, autor nije dao decidiran odgovor, osim da ga on ne bi prevodio.Očekuje da ima doboljno onih koji mogu da ga pročitaju na engleskom jeziku.