Lečenje, u koje je uključena i porodica, podrazumeva detoksikaciju, lekove i psihoterapiju
Ako u kući imate tinejdžera koji je počeo čudno da se ponaša, otvorite četvore oči jer u Srbiji dve trećine mladih od 17 do 20 godina prvi put proba neku drogu, upozorava psiholog Milan Vlaisavljević iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti "Vita" u Novom Sadu.
Kako on kaže za Dr Kurir, taj period u životu mladih je najosetljivije doba.
- Kod nas na kliniku dolaze na lečenje heroinski zavisnici, a u poslednje vreme patološki kockari, i na kraju alkoholičari. Najmlađa osoba koja je na lečenje došla zbog zavisnosti od heroina imala je samo 15 godina, a zbog kockanja oko 20 godina. Te osobe uglavnom se još školuju i žive s roditeljima, koji se prvi put suoče s problemom onda kada im deca u kuću donesu dugove - priča Vlaisavljević.
Prema njegovim rečima, pacijenti se zbog narkomanije javljaju na lečenje tek pošto su u proseku oko 10-12 godina konzumirali psihoaktivne supstance.
- Društveni pritisak je oslabio. Postali smo sve popustljiviji prema narkomaniji i alkoholizmu. Ljudi su okrenuti sebi i generalno je čitava porodica u ovo tranziciono doba postala nejaka i konstantno trpi opterećenja sa svih strana. Zavisnici zato nemaju potrebu da se ranije jave na lečenje i to rade tek kad im je zdravlje ugroženo, kada naiđu na zakonske prepreke ili ostanu bez novca - navodi on i naglašava da je neophodno da se celokupno društvo uključi u rešavanje problema.
Kako kaže, lečenje zavisnosti podrazumeva mesečni boravak pacijenta u bolnici "Vita".
- Prvi korak je bezbolna detoksikacija. Lekovima se prevazilazi apstinencionalni sindrom.
Pacijentu povećavamo svesnost, on vraća slobodnu volju, koju mu je droga pokorila, motivišemo ga da prihvati promene u životnom stilu, uključujemo porodicu. Zajedno radimo na vraćanju poverenja, resocijalizaciji, prevazilaženju depresije i bezvoljnosti. Lečenje traje najmanje godinu dana. Kod kockara je stvar nešto drugačija, jer u procesu lečenja u dnevnoj bolnici, koje traje oko dve nedelje, u najvećoj meri se oslanjamo na intenzivan psihoterapijski proces - kaže Vlaisavljević.
Kako on kaže za Dr Kurir, taj period u životu mladih je najosetljivije doba.
- Kod nas na kliniku dolaze na lečenje heroinski zavisnici, a u poslednje vreme patološki kockari, i na kraju alkoholičari. Najmlađa osoba koja je na lečenje došla zbog zavisnosti od heroina imala je samo 15 godina, a zbog kockanja oko 20 godina. Te osobe uglavnom se još školuju i žive s roditeljima, koji se prvi put suoče s problemom onda kada im deca u kuću donesu dugove - priča Vlaisavljević.
Prema njegovim rečima, pacijenti se zbog narkomanije javljaju na lečenje tek pošto su u proseku oko 10-12 godina konzumirali psihoaktivne supstance.
- Društveni pritisak je oslabio. Postali smo sve popustljiviji prema narkomaniji i alkoholizmu. Ljudi su okrenuti sebi i generalno je čitava porodica u ovo tranziciono doba postala nejaka i konstantno trpi opterećenja sa svih strana. Zavisnici zato nemaju potrebu da se ranije jave na lečenje i to rade tek kad im je zdravlje ugroženo, kada naiđu na zakonske prepreke ili ostanu bez novca - navodi on i naglašava da je neophodno da se celokupno društvo uključi u rešavanje problema.
Kako kaže, lečenje zavisnosti podrazumeva mesečni boravak pacijenta u bolnici "Vita".
- Prvi korak je bezbolna detoksikacija. Lekovima se prevazilazi apstinencionalni sindrom.
Pacijentu povećavamo svesnost, on vraća slobodnu volju, koju mu je droga pokorila, motivišemo ga da prihvati promene u životnom stilu, uključujemo porodicu. Zajedno radimo na vraćanju poverenja, resocijalizaciji, prevazilaženju depresije i bezvoljnosti. Lečenje traje najmanje godinu dana. Kod kockara je stvar nešto drugačija, jer u procesu lečenja u dnevnoj bolnici, koje traje oko dve nedelje, u najvećoj meri se oslanjamo na intenzivan psihoterapijski proces - kaže Vlaisavljević.
Alkohol je najveći problem
Prof. dr Ivan Dimitrijević, psihijatar i naš najpoznatiji stručnjak za bolesti zavisnosti, kaže za Dr Kurir da je u istraživanju u kojem je učestvovalo 4.500 dece uzrasta od četiri do šest godina čak 30 odsto reklo da je probalo alkohol.
- Alkohol predstavlja porodičnu ikonu u našem društvu. Problem je što mi veličamo piće, a ne druge sisteme vrednosti. Posle ne treba da nas čudi što se deca sa 14-15 godina javljaju sa simptomima alkoholizma - upozorava on.