KIJEV – U Ukrajini su jutros počeli parlamentarni izbori, za koje i vlast i opozicija kažu da su odlučujući za sudbinu zemlje, a Zapad ocenjuje da će biti test za ukrajinsku demokratiju.
Izbori za 450 poslanika Vrnovne rade sa mandatom od pet godina održavaju se po mešovitom sistemu : polovina poslanika se bira po proporcionalnom, a polovina po većinskom sistemu.
Prema procenama eksperata, upravo će izbori po većinskom sistemu uticati na raspodelu snaga u parlamentu.
Ankete pokazuju da bi najviše glasova trebalo da osvoje tri partije : dosad vladajuća Partija regiona predsednika Viktora Janukoviča, Batkivščina bivše premijerke Julije Timošenko, koja služi kaznu zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, i nova partija Ukrajinska demokratska alijansa za reforme (Udar), boksera Vitalija Klička, koja je i najveće iznenađenje predizborne trke.
Cenzus od pet odsto trebalo bi da pređu i komunisti i nacionalistička partija Sloboda, koja ne krije rusofobske i antisemitske stavove, a čije je uporište Zapadna Ukrajina.
Pored višeg cenzusa (ranije je bio tri odsto), novina na ovim izborima je i da mogu da se nadmeću samo partije, a ne i koalicije.
Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima po proporionalnom sistemu učestvuje 21 partija, a ukupno 87 partija, za koje može da glasa više od 36
miliona stanovnika sa pravom glasa na 33.639 biračkih mesta, u zemlji i inostranstvu, u 77 država.
Timošenko i bivši ministar unutrašnjih poslova Jurij Lucenko, osuđen za nenamensko trošenje državnih para, moći će da glasaju u zatvoru, a uoči glasanja ona je pozvala Ukrajince da ne daju "nijedan jedini glas“ za Janukovičevu Partiju regiona i poručila da su izbori šansa za promene.
Vlasti obećavaju fer i demokratske izbore a Zapad, nezadovoljan sudskim procesom i presudom Timošenkovoj, najavljuje da će ih pažljivo pratiti.
Regularnost glasanja nadgledaće više od 130.000 domaćih i oko 4.000 međunarodnih posmatrača, a izbore će obezbeđivati 65.000-70.000 pripadnika MUP, preneli su ruski mediji.
Na izborima po većinskom sistemu pobeđuje kandidat koji je dobio najveći broj glasova, bez obzira koliki je to procenat, a nije određen ni minimalni odziv birača.