Nemačka bila protiv teritorijalnog integriteta Kosova
BERLIN - Nemačka nije bila za to da se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije stavi formulacija „teritorijalni integritet Kosova“, jer su vlasti u Berlinu smatrale da je to kontraproduktivno.
Ipak, Nemci očekuju da srpske vlasti „promene“ stanje na severu Kosova, jer će jedino na taj način Srbija dobiti datum za početak pregovora s Evropskom unijom, ističu izvori iz Berlina.
Kako je rečeno, Nemačka čeka da Vlada Srbije predstavi dugo najavljivanu platformu o Kosovu kako bi videla u kom smeru srpska vlast želi da ide kada su u pitanju evrointregracije.
„Prvi potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić je već nekoliko puta dolazio u Berlin i nemačkim zvaničnicima obećavao da će Srbija uraditi sve kako bi nastavila put ka EU, ali berlinske vlasti žele da se uvere da će državni vrh u Beogradu zaista učiniti nešto na normalizaciji odnosa s Prištinom posebno kada je reč o situaciji na severu Kosova“, navode sagovornici.
Ono što je još važno za Nemačku, ističu izvori, a što se ne uzima dovoljno u obzir je i to što Nemačka trenutno ima 1.600 vojnika na Kosovu i zbog toga im je veoma bitno da između dve strane vlada mir i stabilnost. Bez srpske inicijative ka boljim odnosima s Kosovom vlasti u Beogradu neće dobiti datum početka pristupnih pregovora čak ni sledeće godine, naglašavaju naši izvori iz Berlina, dodajući da je Nemačka svesna toga da zbog kosovskog pitanja Srbija može da „skrene s puta“ ka članstvu u Uniji.
Što se tiče proširenja EU, vladajuća koalicija CDU/CSU u Nemačkoj trenutno zateže oko tog pitanja, jer zna da na taj način može da prikupi glasove onih koji su protiv proširenja, pogotovo jer se izbori održavaju sledeće godine. Inače, u Nemačkoj samo 20 odsto građana podržava proširenje EU što je najniži postotak od svih 27 članica Unije. „Naravno, glavni razlozi su kriza u evrozoni, loša situacija u Bugarskoj i Rumuniji, otvorena politička pitanja, poput Kosova, i slabe ekonomije zemalja koje žele da uđu u EU. Vrlo je izvesno da nakon ulaska Hrvatske i Islanda, naredni kandidat moraće da čeka od 10 do 15 godina“, ukazuju sagovornici iz Berlina.