Dolazi u miru.
Jasenko Houra, frontmen legendarne hrvatske grupe Prljavo kazalište, pevaće ponovo u Beogradu 22. decembra, i to posle 26 godina. U intervjuu za Kurir otkriva splet okolnosti zbog kojih se na njihov koncert toliko čekalo, kao i razloge za otkazivanje najavljenog nastupa ovog sastava na beogradskom Bir festu!
- Reč je o spletu okolnosti. To je sve više stvar menadžmenta nego benda. Ako organizatori kažu da nije vreme, onda nije, ili ako kažu da je 45 minuta ili 50 nedovoljno, onda nije dovoljno. To je jedna strana medalje, u drugu nisam ulazio. Ne bih voleo da se oko svega toga opet pravi nekakav spektakl radi kojeg bi se ponovo nešto otkazivalo.
♦ Postojale su i verzije da ste odustali zbog ugrožene bezbednosti i da su vam Makedonci ponudili više novca.
- Ta priča ne stoji! Pa mi svugde imamo istu cenu. Ne mislite da koštamo manje u Zagrebu nego u Argentini.
♦ Kakvo iznenađenje pripremate za koncert u Areni?
- Praktično je sve uigrano i nema mnogo prostora za rotiranje. Eventualno deo koji se odnosi na repertoar. Moramo napraviti set-listu, da ne bude posle što niste svirali ovo, a ovo jeste... Veoma je teško u dva sata i deset minuta sve ukombinovati.
♦ Mislite da je sada ta minutaža dovoljna nakon tolikog čekanja na Prljavo kazalište?
- Mislim da nikad nije dovoljno! Volim taj šou. Znam da će nekim ljudima to izgledati kratko, ali to znači da je šou bio dobar ako im je brzo proletelo. Dva sata je neko optimalno vreme da na velikom koncertu održite pažnju. To vam je kao i kod fudbalske utakmice - ako dođe do produžetaka, svima je preko glave!
♦ Vodite li sa sobom lično obezbeđenje u Beograd?
- Ne možemo svoje obezbeđenje odvoditi u drugu državu. To je takođe po ugovoru deo koji pripada organizatorima u zemlji u kojoj nastupamo. Postoji oko nas dvoje-troje ljudi koji su u timu i uvek nas prate, ali oni nemaju veze s globalnim obezbeđenjem nečega. To bi bilo smešno.
♦ Ima li govora o policijskom obezbeđenju ako je koncert procenjen kao događaj visokog rizika?
- O tome ništa ne znam. Bilo bi tragično ako bi koncert bio podignut na nivo visokog rizika. Bilo bi onda bolje da bend uopšte ne dolazi. Zamislite to, kao kad dolazi Bečka filharmonija u Zagreb, pa da je potrebno da je policija štiti. Karikiram situaciju, ali to bi bilo smešno.
♦ Pre otprilike dve godine procenili ste da niste dobrodošli, šta je presudilo da shvatite da ipak jeste?
- To je više neko moje vlastito preispitivanje prema samom sebi, a ne prema vama. To da li sam dobrodošao ili nisam. Jer, ako nisam, ne treba ni da dolazim. Stvaraju se tenzije... Na vrh mi je glave te kompletne priče.
♦ Mislite li da je krajnje vreme da se prevaziđu sve te strasti i netrpeljivost između Srba i Hrvata?
- Ne može strast biti ista na koncertu kao na fudbalskoj utakmici. Naravno da će tenzija uvek postojati, ali umetnost ima drugu funkciju u životu, drugo poslanje. Mi smo tu da sviramo.
♦ Sviraćete „Ružu hrvatsku“ u Beogradu, a ona se karakteriše kao nacionalistički simbol hrvatskog patriotizma.
- To ljudi vole da prevode na svoj jezik. Teško mi je da idem od jednog do drugog i objašnjavam krajnji plan svega toga. Nema mnogo pesama na koje sam osetljiv, ali na nju sam osetljiv, kao i na još nekoliko hitova, kao što je „Marina“.
Bori Čorbi skidam kapu!
♦ Mislite li da je u redu da Bora Đorđević peva u Hrvatskoj kao što ćete vi u Srbiji?
- Bori, koliko znam na osnovu onoga što je napravio kroz rokenrol, skidam kapu.
Obeležio je eks-Ju scenu u rokenrolu. A sad, sve to dalje njegova je privatna stvar i stvar njegovog menadžmenta. Eto, jedino o tome mogu govoriti. Čoveka poznajem samo kroz ono što je radio. Nas valjda ljudi i pamte po pesmama koje smo napisali, to i jeste poenta naše priče.
Predsednik i zastava se ne komentarišu!
♦ Vaše ime se vezivalo uz HDZ u kontekstu toga da ste u to vreme davali podršku Franji Tuđmanu.
- Najteže je govoriti o tim nekim stvarima o kojima se ne priča. Predsednik i zastava su dve stvari o kojima se ne razgovara. Ja to tako gledam. Ako je nekakav demos izabrao tog predsednika, to je onda volja građana. I ja to tako prihvatam. Smatram da je to lična stvar i da ne treba da je komentarišem, kao što ne bi trebalo komentarisati ni tuđe predsednike i zastave.
♦ Šta mislite o tome što Tuđmanov unuk pokušava da napravi karijeru u Srbiji preko pornića?
- Nemam pojma! Za to nikad nisam čuo. Ja sam poznat kao vuk samotnjak koji sedi u kafiću, pije svoju kavu, gleda ispred sebe i razmišlja.