Konačna presuda Gotovini 16. novembra

Sudsko veće Haškog tribunala zakazalo je za 16. novembar izricanje konačne presude generalu Anti Gotovini koji je osuđen za na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva

HAG - Haški tribunal izreći će 16. novembra konačnu presudu hrvatskom generalu Antu Gotovini, prvostepeno osuđenom na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine u leto 1995, saopštio je sud u Hagu.

Istom presudom, prvostepeno veće Tribunala osudilo je 15. aprila 2011. policijskog generala Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.

Prema presudi, Gotovina (55), koji je zapovedao Olujom, i Markač (55), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995.

Drugooptuženog generala Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.

General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini.

Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.

I Gotovina i Markač na prvostepenu presudu uložili su žalbe, tvrdeći da je sudsko veće pogrešno utvrdilo i interpretiralo činjenice o događajima tokom i posle Oluja.

U žalbama, odbrane su tražile da Gotovina i Markač budu oslobođeni, tvrdeći da je Oluja bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje Kninske krajine u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo na čelu sa Milanom Martićem.

Odbrana Gotovine žalbu je zasnovanla na tvrdnji da je u prvostepenoj presudi pogrešno utvrđeno da je granatiranje Knina, Obrovca, Benkovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995., bilo nezakonito i smišljeno za progon Srba, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata.

U žalbenoj raspravi, održanoj u maju ove godine, Gotovinini branioci su tvrdili da je to bio zakoniti napad na vojne ciljeve i da je 95 odsto od 1.200 artiljerijskih projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na četiri grada u Kninskoj krajini bilo usmereno na vojne ciljeve tokom "visoko profesionalnih napada".

General Gotovina je, na kraju žalbene rasprave, rekao da je "ponosan na rezultate" operacije Oluja kojom je komandovao u leto 1995, izražavajući, istovremeno, žaljenje zbog žrtava koje su pale posle te akcije, a za koje, kako je sugerisao, nije odgovoran.

Tužioci su tražili da apelaciono veće Tribunala odbaci žalbe Gotovine i Markača i potvrdi prvostepene presude.