Hram u Jerusalimu duguje za vodu
JERUSALIM - Hramu Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu blokiran bankovni račun zbog spora sa izraelskom vodovodnom kompanijom oko duga za vodu. Ministarstvo nudi posredovanje, čeka se reakcija Vašingtona i Moskve.
Nakon najave jerusalimskog pravoslavnog patrijarha Teofila da će zatvoriti baziliku Hristovog groba i Vaskrsenja (Anastasis), izraelsko ministarstvo turizma ponudio je da posreduje između crkve i grada Jerusalima, odnosno gradske kompanije za distribuciju vode "Hagihon".
Kompanija potražuje od patrijaršije 1,8 miliona evra, zbog toga je izdejstvovala blokadu njenog računa.
Voda nije plaćena decenijama, jer to niko nije tražio, nisu to tražili ni Turci, ni Britanci tokom svog mandata, niti Kraljevina Jordan, takođe ni Izrael do sada, ističu u patrijaršiji.
Vodna kompanija tvrdi da nijedan zakon ne predviđa da patrijaršija ne plaća vodu. Voda se plaća za sve hramove u Izraelu, samo ne za Anastasis.
Ministarstvo turizma nadležno je i za pristupačnost svetim mestima kao i za pitanja hodočasnika.
Anastatis, kao jednu od najznačajnijih svetinja celokupnog hrišćanstva, godišnje poseti "najmanje milion stranih gostiju".
Od patrijaršije se traži da za dosadašnje trošenje vode plati odmah. Kako ona to nije u stanju, blokiran joj je bankovni račun.
Patrijaršija je potvrdila da se patrijarh "hitnim pismom" za intervenciju obratio predsednicima Amerike, Rusije, Jordana, Grčke i Kipra. U Moskvi je saopšteno da predsednik Vladimir Putin "razmatra" dopis.
Baziliku je teško zatvoriti, ističu stručnjaci, pošto nju ne koriste samo pravoslavci, već i katolici, Kopti, Jermeni i Etiopljani.
Najveći deo hrama pripada Grcima, jerusalimskoj patrijaršiji, znatni delovi drugima, na osnovu mukotrpno postignutog sporazuma u vreme turske vlasti, koji ima međunarodnopravni status pod nazivom "Status kvo 1852". Izraelske vlasti su, kada su zaposele ceo Jerusalim 1969, potvrdile ovaj sporazum, navodi VIA.
1