POŽEGA - Povorka tuge!
Na groblju u Srednjoj Dobrinji, nedaleko od kuće deda Milenka, u kojoj je provela deo detinjstva, juče je, pored grobnice u kojoj počiva njena majka Snežana, sahranjena Nevena Dragutinović (29). I dok je kovčeg spuštan u grob, stotine ljudi u suzama, jecaj verenika Nevena Živančevića, koji je sve vreme sahrane stajao pored sanduka, i tihi šapat sestre bliznakinje Jovane ispratili su Nevenu na večni put:
- Seko moja, seko, volim te najviše na svetu... Seko moja...
Za unukom su teške suze lili i deda Milenko i baba Vera. Za njom i za ćerkom Snežanom, Neveninom majkom, koju su, takođe prerano, izgubili pre 11 godina...
- Teško su Nevena i Jovana detinjstvo imale... Najpre su zbog rata morale iz rodnog Zvornika, ovde su završile srednju školu, posle se često selile. Prerano su ostale bez majke. Borile su se za život, a evo šta bi sad... Čekali smo da Nevena završi fakultet da se uda, da pravimo svadbu, a evo jada našeg - plakao je juče nasred dvorišta ujak stradale devojke Srećko Radisavljević, dok je kraj njega baba Vera iz glasa kukala:
- Joj, srećo naša, ustani da pogledaš ko ti je sve došao da te isprati...
Nekoliko minuta pre nego što je dugačka povorka krenula iz dvorišta kuće Neveninog dede, od sestre se tiho, kroz suze koje su je gušile, oprostila i Jovana:
- Molim vas, sve vas koji ste danas ovde, nemojte zaboraviti moju sestru. Kad vam je teško, setite se moje seke, biće vam lakše. I kad vam je lepo, setite se Nene, biće vam još lepše... Kad u kafanu odete, naručite njenu pesmu...
A onda se čuo i jauk dede Milenka:
- Lutko naša, neka te anđeli čuvaju...
Boga molim da se ovo više ne dešava
- Mnogo nam omladina strada, mnogo nam narod strada... Svako jutro kad otvorim vrata crkve, pomolim se bogu da se ovakve stvari više ne dešavaju. Da se ovako nešto nikad više i nigde, nikome, pa ni najcrnjem neprijatelju ne dogodi. Tuga je ovo velika, čemer i bol - oprostio se od Nevene i paroh dobrinjski.