Večeras muslimani slave Novu 1434. godinu

Hidžretska godina računa se od Hidžre - preseljenja poslanika Muhameda i prvih muslimana iz Meke u Medinu. Islamska zajednica prati dva kalendara. Jedan je po miladu, po rođenju Isusa i naziva se gregorijanski kalendar, a drugi je hidžretski kalendar

SARAJEVO - Zalaskom sunca i početkom noći počela je danas Nova 1434. muslimanska Nova godina.

U džamijama širom Balkana muslimani će prigodnim svečanostima obeležiti nastupanje Nove hidžretske godine, a centralna svečanost u BiH biti održana u Kuvajtskoj džamiji na Čengić Vili u Sarajevu nakon večernje molitve.

Hidžretska godina računa se od Hidžre - preseljenja poslanika Muhameda i prvih muslimana iz Meke u Medinu. Islamska zajednica prati dva kalendara. Jedan je po miladu, po rođenju Isusa i naziva se gregorijanski kalendar, a drugi je hidžretski kalendar.

Rukovodilac Verskoprosvetne službe Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Muharem Omerdić je rekao da su muslimanima na Balkanu važna oba kalendara, gregorijanski kalendar, s obzirom da se po njemu ravnaju sve institucije, a hidžretski je važan iz verskih razloga kao i zbog jedinstva muslimana.

Omerdić je rekao da će se ove godine dolazak Nove hidžretske godine obeležiti brojnim manifestacijama u svim džematima, institucijama, između ostalog i podizanjem zelenog bajraka sa mesecom i zvezdom.

Samo obeležavanje hidžretskog kalendara u BiH i dolazak Nove hidžretske godine ima svoj značaj i istorijske razloge, ali ne toliko i verske.

„Mi taj dan ne obeležavamo posebno u verskom smislu nego više da bi ljudima pokazali značaj tog događaja koji se dogodio preseljenjem poslanika Muhameda i prvih muslimana iz Meke u Medinu.

Dodao je da je značaj ovog obeležavanja u tome da se ljudima približi veličina Hidžre "jer da nije bilo Hidžre poslanika Muhameda i preseljenja muslimana iz Meke u Medinu ne bi bilo islama“.

Muslimanska - Hidžretska godina ima lunarni kalenadar.

Hidžretska Nova godina se računa od preseljenja poslanika Muhameda i prvih muslimana iz Meke u Medinu, što se dogodilo 622. godine po gregorijanskom kalendaru.

Jedan hidžretski mesec ima prosečno 29 dana, 12 sati, 44 minute i 3 sekunde, ali se radi lakšeg računanja zaokružuju na 29, odnosno 30 dana, ali ne naizmeničnim strogim redoslijedom, pošto se mogu ponoviti uzastopno dva, tri, pa i četiri meseca po 30, odnosno 29 dana, prenosi Anadolija.