Intervju odbojkašica

Ivana Nešović: Probaću i žive ribice

Foto: Kurir
Srpska odbojkašica uživa u Japanu i orijentalnoj kuhinji te zemlje, uči jezik i hoda po žaru u budističkom hramu

Pronašla sebe na Dalekom istoku.
Srpska odbojkašica Ivana Nešović (24) u dalekom Japanu živi svoj san. Kada je pre nekoliko meseci potpisala ugovor sa odbojkaškim klubom Denso Eribizom iz Nišio Sitija, Ivana se odmah zaljubila u Zemlju izlazećeg sunca. Daljina joj nije problem i poziv je prihvatila bez razmišljanja.

♦ Kako ste stigli u Japan?
- Poziv sam prihvatila oberučke, jer je moja davna želja da odem u Aziju i živim na Dalekom istoku. S druge strane, i sportski ciljevi su mi se poklopili, jer Japan ima jednu od najjačih odbojkaških liga na svetu.

♦ Koliko ti smeta udaljenost od domovine?
- Daljina mi nije bitna, jer tokom sezone u pauzama ni ranije nisam dolazila u Beograd. Koristim svaki trenutak da zemlju, ljude i običaje upoznam do najsitnijeg detalja. Sebe ne smatram koferom koji se samo premešta s mesta na mesto. Svet doživljavam kao svoj i žudim za novim saznanjima. Ne patim od nostalgije, već uživam što imam tu čast da živim u drugim kulturama.

♦ Da li pokušavaš da naučiš japanski i koliko je težak?
- Naravno, svaki dan naučim po nekoliko novih reči. Dovoljno mi je da uhvatim dve-tri reči kako bih shvatila smisao razgovora. Često se zapanje kad im ispričam šta su pričale, tako da pomisle da ih sve razumem, a dovoljna je samo logika. Nekoliko njih sam naučila da mi broje trbušnjake na srpskom. Uživaju da uče naš jezik. Ja njima poželim dobro jutro na japanskom, a one meni na srpskom.

♦ Koja su ti najneobičnija iskustva iz Japana?
- Imala sam dosta zanimljivih iskustava za ovih nekoliko meseci i teško mi je da izdvojim nešto posebno. Možda bi to bila poseta budističkom hramu, zamku gde su se pripremale nindže i samuraji. Tokio je mala zasebna zemlja čuda. Možda je najinteresantniji do sada bio hod po žaru. Zaista me ništa nije bolelo.

♦ Japanska tradicionalna kuhinja je dosta specifična, šta se još uvek nisi usudila da probaš?
- Iako imam mogućnost da se hranim u restoranima evropske kuhinje, ja jedem sve što i oni svaki dan, štapićima, naravno. Najupečatljivije su - ali još se nisam usudila da probam - male žive ribe koje se jedu direktno iz akvarijuma. Prava je misija umočiti je u soja sos a da vas ona ne isprska boreći se za život - otkrila je Ivana Nešović.

Foto: Kurir
Specijaliteti sa dalekog istoka opčinili lepu Ivanu

Imam svoj mali svet

♦ Šta radiš u slobodno vreme?
- U slobodno vreme, kojeg imam zaista malo, obožavam da čitam. Imam svoj mali svet i volim da se izgubim u njemu. Ja sam od onih ljudi koji odu sami na more i nikome se ne jave. To radim svake godine i verujem da onaj ko ne ume sam sa sobom, ne ume ni s drugima. Takođe, često sam na Tviteru.

Japanke su lavice

♦ Da li su Japanci stvarno vredna i uporna nacija?
- Saigračice su jake žene koje mogu svet da drže na svojim plećima. One su lavice koje rade naporno ceo dan, daju sve od sebe. Koliko je naporno? Pa kad su uspeli da izgrade auto-put posle cunamija za samo dve nedelje, zamislite kakvi su u ostalim segmentima.

Japanci su stidljivi

♦ Da li ti se udvaraju Japanci?
- Muškarci u Japanu su veoma specifični. Stidljivi su i ne pokazuju svoja osećanja i impresije nikad, tako da još uvek nisam došla u situaciju da mi se ovde neko udvara.