BEOGRAD - Motiv genetičara, naučnika svetskog renomea Miodraga Stojkovića da se vrati u Srbiju i postane član Demokratske stranke nije bila isključivo politika, već - kako kaže - želja i namera da se u svojoj zemlji bavi naukom, matičnim ćelijama i edukacijom mladih, a da kroz politiku na tom polju - ubrza stvari.
Kako ističe u Srbiji - izgleda - ništa ne može da se menja bez političkog uticaja.
"Ako u našoj zemlji želite nešto da menjate, ako želite nešto da radite, morate da imate i neki politički uticaj, političku vlast. Jedno bez drugoga kod nas, izgleda, ne ide nikako", ukazao je Stojković.
Njegova politička ambicija je da sa pozicije ministra za nauku i za prosvetu bude efikasniji u svom poslu a i sad, kad je poslanik a njegova stranka u opoziciji, ističe da se kao član "vlade u senci" fokusira na ono što ga interesuje i da je uveren da ni vlast ne može dobro da funkcioniše bez dobre opozicije.
"Bez obzira da li sam pravi ministar ili onaj u senci, fokusirao sam se na ono što mene interesuje, a sigurno je da imam aspiracija. Ukoliko treba i ako mogu da pomognem bilo kome na vlasti ili u opoziciji, da kritikujem i ukažem na neke nepravilnosti u radu, stojim na raspolaganju“, naglašava poznati geneticar.
"Moj glas sada može mnogo bolje da se čuje i to je pozitivna stvar u svemu tome. Na ovom mestu, u skupštini, imate pristup svim važnim informacijama, kao na primer koliko osnovnih škola u Srbiji nema vodu, koliko ima nezaposlenih ljudi, mladih ljudi sa srednjom, sa osnovnom ili sa visokom stručnom spremom...Imamo i informacije koliko je naših naučnika, ljudi sa diplomom otišlo iz ove zemlje i koje su strukture".
Čovek koji se vratio u Srbiju posebno je zabrinut za to što veliki broj mladih i pametnih ljudi još, na žalost, odlaze iz zemlje i što "odliv mozgova" permanentno traje. Mladi obrazovani ljudi su, kako primećuje, postali i "najbolji izvozni proizvod" koji godišnje u svoju zemlji šalje četiri milijarde evra.
"Ne znam nijedan proizvod na osnovu koga mi zarađujemo, odnosno dobijamo priliv četiri milijarde evra godišnje", dodaje, objašnjavajući da se tu javlja frustracija: Srbija ima najbitniji potencijal, a to su mnogi pametni ljudi, ali se postavlja pitanje da li oni mogu nešto da rade, jer sa druge strane ne postoje uslovi za to.
On je naglasio da ne želi da govori o stvarima u koje se ne razume, već da se založi za nešto što je vezano za njegovo životno iskustvo, nekoga ko je morao da ode iz zemlje i žeeo da se vrati, za iskustvo, naučnika, profesora koji je to bio i u inostrantvu, a sada je profesor na genetici pri Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.
Želeo je, kako je naglasio, sve to nekako da spoji i da da doprinos "celoj toj priči", a Skupština jeste mesto gde zaista sve može da se sazna, dok je interakcija i saradnja poslanika bilo da su u opoziciji ili poziciji - iako se to nekome, kaže, čini kao naučna fantastika - veoma dobra.
Kao primer naveo je rad u Odboru Skupštine Srbije za nauku i prosvetu, čiji je predsednik i u kojem je saradnja poslanika izvanredna, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost.
Razlog leži, otkriva, u tome što su se svi člalnovi tog skupštinskgo tela okupili oko nečega što se zove nacionalni projekat, a to je obrazovanje i nauka.
Prema mišljenju Stojkovića, međutim, u zemlji se vrlo sporo dešavaju neke stvari. O želji da se bavi naukom u Srbiji, on kaže da bi nauka trebalo da se iskoristi da bi se napravilo nešto po čemu bi Srbija bila prepoznatljiva, a ne samo, kao do sada, po sirovinama, već i po proizvodima koji su traženi svuda u svetu.
"Da ne pričamo o tome koliki je potencijal ta matična ćelija, kojom se ja bavim, i koliko je tražena svuda u svetu", dodao je.
Na pitanje kako su reagovale kolege poslanici kada je među njih stigao svetski poznat naučnik, Stojković odgovara sa osmehom: "U početku sam primljen sa malom skepsom, međutim, vidim da to polako nestaje, jer su ljudi videli da je motivacija koja mene dovodi u ovu ustanovu u stvari ista ona koja dovodi i njih, a to je pobljšanje obrazovanja i poboljšanje nauke u našoj zemlji".
Stojković kaže da je očigledno da poslanicima prija što se neko, kao što je on, nalazi u njihovom društvu i što mogu da razmenjuju iskustva i mišljenja, bez ozbira da li je neko profesor na Poljoprivrednom fakultetu, profesor fizičkog vaspitanja ili je naučnik.
Kada je reč o prijateljima i ljudima iz okruženja, prvi utisak je bio - "šta će to njemu", a tako su reagovali i oni sa kojima dugo sarađuje na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu ili ljudi iz branše.
Stojković kaže da razume njihovo čuđenje, zašto neko, kome to ne treba, želi time da se bavi, ali se on lično u tom slučaju pita - ko onda treba da se bavi politikom, da li onaj ko se nikada ničim nije ni bavio, pa se iz tog razloga bavi politikom ili neko ko je nešto ostvario, pa sad kroz politiku želi nešto da pogura, odnosno da ubrza stvari.
Stojković se osvrnuo i na nedavno održano javno slušanje o genetski modifikovanim organizmima koje je organizovano u parlamentu. Složio se sa trada većinski iznetim mišljenjem koje je bilo protiv GMO, objasnivši da "ono što ne znamo, ne treba da nudimo".
"Mi ne znamo koje su dugoročne posledice konzumiranja hrane koja je genetski manipulisana. Imamo neke primere koji ukazuju da to može da bude pozitivno, ali to nema veze sa ishranom, već sa proizvodnjom novih lekova, proizvodnjom insulina u labaratoriji i takvih stvari koje jesu lekovi. Ali, kad vi ponudite jednom potrošaču nešto, a da ne znate šta mu nudite, to je po meni neetički, nije ni medicinski opravdano", kategoričan je Stojković.
Prema njegovim rečima, Srbiji u komercijalnom smislu najmanje treba takva genetski modifikovana hrana, jer će mnogo bolje proći ako proizvodi organsku hranu, odnosno pravu, zdravu prirodnu hranu.