Roditelji, budite strpljivi!
Primetili ste da, dok vaše dete govori, ono sve učestalije ponavlja slogove, delove ili cele reči i rečenice. Produžava pojedine glasove, zastaje u govoru, pravi neadekvatne pauze, na pojedinim mestima nepotrebno ubacuje glasove i poštapalice kao što su "ovaj" i "pa". Zvuci "uh", "ah", "mmm" prate skoro svaku detetovu izgovorenu reč, a uz njih obavezno idu i određene fiziološke reakcije, kao na primer crvenilo, preznojavanje, grčenje i grimase. Jednom rečju, ono muca i stoga je neophodno da se obratite stručnjaku!
Nenad Joksimović, logoped, kaže za Dr Kurir da je mucanje najprepoznatljiviji i najuočljiviji, veoma složeni govorni poremećaj.
- Mucanje se javlja u svim kulturama i socijalnim grupama. Pogađa do dva odsto svetske populacije i četiri puta je češće kod muškaraca nego kod žena. Tačan uzrok mucanja nije utvrđen, ali se pretpostavlja da veliku ulogu u njegovom nastanku imaju genetska predispozicija, udružena s faktorom okoline i takozvanim provocirajućim faktorom kao što je stresna situacija - kaže on.
Kako dodaje, postoje tri kritična perioda za njegovu pojavu, a to su onaj između druge i pete godine, razdoblje kada dete polazi u školu, kao i pubertet.
- U prvom slučaju se odvija intenzivan govorno-jezički razvoj kod deteta, kada ono prelazi na složenije jezičke forme. U drugom slučaju prilagođava se novoj sredini, a u pubertetu je sklono burnim psihološkim i biološkim promenama - objašnjava Joksimović.
Prema njegovim rečima, kako dete raste, mogućnost pojave mucanja se smanjuje. Nekada može da se javi naglo, kao reakcija na izrazito jak stres ili traumu, što nema veze sa uzrastom. U pubertetu se mucanje javlja, ali izrazito retko.
- Postoji nekoliko vidova mucanja - fiziološki, primarni, sekundarni i traumatski. Nekada deca nisu ni svesna svoje govorne mane, a kada postanu, uglavnom imaju osećaj niže vrednosti, frustracije. Povlače se u sebe, osećaju nelagodnost i strah od govora jer misle da neće uspeti da izgovore ono što su htela. Napeta su. Crvene se i preznojavaju. Nesvesno počinju da izbegava komunikaciju. Da ne bi došlo do toga, neophodno je da se obratite logopedu, koji će različitim tehnikama disanja, brzalicama i psihološkim testovima pomoći vašem detetu da prevaziđe ovaj problem - kaže sagovornik Dr Kurira.
Savet roditeljima
- ne budite nestrpljivi
- ne požurujte dete dok govori
- ne pomažite mu u govoru
- obraćajte mu se lagano, čitajte mu staloženo
- ne tražite mu da sad "ponovi lepo"
- ne sažaljevajte dete
- objasnite mu problem ako pita