BRĐANI - Ovo selo između Gornjeg Milanovca i Čačka dalo je doktore nauka, nekoliko univerzitetskih profesora, akademika, narodnih poslanika. Brđanski narodni poslanik u pretprošlom veku bio je i Pavle Savić o kome traje predanje da je "bio oličenje mudrosti i poštenja". A uspomenu na njega čuva i vodenica koju je sagradio na reci Dičini.
- Kad ju je moj predak gradio, na Dičini je bilo već desetak potočara. Danas od njih nije ostao ni kamen na kamenu, a Pavlova vodenica još melje, iako je upravo navršila 150 godina - kaže vodeničar Tomislav Savić.
Najavili su mu dolazak neki pomeljari, pa je došao od kuće da ih sačeka i primi vreće sa pšenicom i kukuruzom. A dok ih čeka, razgovaramo o poslu kojim se bavi i koliko se njegov posao danas ceni.
- Nije kao pre 40 i više godina, ali od kada se reklamira hrana za zdrav i dug život, pomeljara je sve više. Dolaze ljudi sa raznih strana, od Gruže do Suvobora, a to je pogolem prostor. Svi hoće da samelju kukuruz za proju i kačamak, pšenicu za slavski kolač i pogaču, jer dok smo se time hranili, pucali smo od zdravlja. Znate, letos je bila nezapamćena suša, vode u reci malo i nije mogla da pokreće vodenički kamen, sad je ponovo u punom pogonu - priča Tomislav.
Pavlova potočara je neprekidno mlela kako-tako, a kad je broj pomeljara povećan, Tomislavljev otac je uložio novac u kamenove, koš, mučnjak i zgradu, sve "zategao pod konac" i sad je kao nova. Kad je preživela bune i ratove, suše i poplave, greh je da se posle vek i po prepusti zubu vremena.
Tomislav, pokatkad, zanoći u vodenici. Nelagodno mu je, kaže, da u "sitne sate", podaleko od brđanskih kuća, bude sam u vodenici.
- Priču o Savi Savanoviću zna svaki vodeničar i svakome ko ostane noću sam u vodenici prođe kroz glavu. Gluvo doba noći, čeketalo čeketa, kamen drobi zrnevlje, okolo pomrčina kao testo, slagao bih vas ako bih rekao da se baš nimalo ne plašim. Kad god ne moram, ne ostajem ovde noću. Pobogu, i sutra će da svane, a posao neće da pobegne u šumu - kaže Tomislav, čija vodenica ne služi samo da samelje pšenicu za slavski kolač i pogaču, kukuruz za proju i kačamak, a zob i ječam u jarmu (krupnije samleveno) za stoku. Ima on i mušterija druge vrste.
- U narodu postoji verovanje da kad dete neće dugo da progovori, onda se napoji vodom sa vodeničkog vitla i ubrzo počne da čavrlja poput vodenice. I zbog toga dođu kod mene, siđem sa flašom do vitla, natočim vode da se odnese ćutljivom detetu. Kažu da to pomogne, ne znam, ali ako je tačno, dobro je - priča Tomislav.
Vodenica poslanika Pavla Savića na Dičini još će dugo primati i ispraćati pomeljare. Još dugo će ispod njenog kamena da sipa brašno za pogaču i slavski kolač, za proju i kačamak. Tomislav je zanatu obučio i svog naslednika koji ga često zameni na poslu.