SAN FRANCISKO - Prema provokativnoj teoriji eksperata sa Univerziteta Stanford, ljudi su počeli da gube svoje intelektualne i emotivne sposobnosti jer je komplikovana mreža gena koja daje moć ljudskom mozgu podložna mutacijama, a te mutacije se ne iskorenjuju u modernom društvu jer inteligencija više nije potrebna za preživljavanje.
Naučnici, međutim, smatraju da ljudi ne treba previše da brinu zbog gubitka sposobnosti inteligentnog razmišljanja, jer dok dođe do trenutka kada će to postati ozbiljan problem, ljudi će uz pomoć tehnologije učiniti prirodnu selekciju apsolutno nepotrebnom, prenosi Radio Slobodna Evropa.
"Razvoj intelektualnih sposobnosti i optimizacija hiljada gena se najverovatnije desila u malim grupama pre nego što su naši preci otišli iz Afrike", rekao je vođa istraživanja Džerald Krabtri.
U takvom okruženju, inteligencija je bila neophodna za preživljavanje i postojao je veliki selektivni pritisak na gene ključne za intelektualni razvoj, što je dovelo do vrhunca intelektualnosti kod ljudi.
Međutim, nakon toga je krenula degradacija. Razvojem poljoprivrede došao je i urbanizam, koji je umanjio moć prirodne selekcije da uništava sve mutacije koje vode ka intelektualnim nesposobnostima.
Bazirajući se na učestalosti prema kojoj se štetne mutacije pojavljuju kod ljudi, Krabtri je izračunao da će za oko 3.000 godina svaka osoba imati najmanje dve mutacije štetne za inteligenciju i emotivnu stabilnost.Međutim, Krabtri veruje da će budući ljudi, uz ovako brz razvoj tehnologije, najverovatnije pronaći rešenje za taj problem."Mislim da će nam biti poznata svaka od nekoliko miliona mutacija koje mogu umanjiti intelektualne sposobnosti. Zbog toga će proces prirodne selekcije postati apsolutno nepotreban", rekao je on.