Obilazeći velike gradove Evrope shvatićete dokle je stigla Srbija, a kad posetite Hongkong, naslutićete kuda je krenula Evropa.
Prvi susret s Hongkongom je aerodrom „Ček Lapkok“, drugi na kratkoj listi objekata koje je napravila ljudska ruka a, kako kažu, vidi se i s Meseca. Njegov terminal veći je od londonskog „Hitroua“ i njujorškog JFK zajedno. Od aerodroma do Hongkonga putuje se 23 minuta vozom, u koji vam kofere unose Kinezi s belim rukavicama. A onda stižete u centar sveta, grad gde je biznis zaista biznis.
Jedinstvena arhitektura
Hongkong (u prevodu „mirisna luka“) prepun je atrakcija koje ne smete propustiti, počev od restorana pa sve do najčuvenijeg parka Okean, gde su smešteni najveći kavez za ptice, kuća leptira i veliki akvarijum. Ovo je najnaseljenije mesto na zemljskoj kugli, gde su stambene zgrade visoke i preko sto spratova. Kažu da je ovde bogat čovek onaj koji ima stan veći od 40 kvadrata, a ko ima kuću, pravi je srećnik. Grad zadivljuje mirnim načinom života i egzotičnom kulturom, u kojoj se veruje da breskvin cvet tera zle duhove.
Ulica ptica Juen Po
Ulica ptica Juen Po oltar je drevnoj kineskoj tradiciji oslobađanja zatočenih ptica. U njoj postoji oko 70 stalaka s postoljem, kavezi su čisti i kitnjasti, a ptičice imaju čak i nameštaj, koji izaziva dodatno zanimanje posetilaca. Iako je stanje na pijacama peradi gotovo alarmantno, ovde se ptice neguju do te mere da ih hrane medom i nektarom kako bi zasladili njihov cvrkut.
Istorijski muzej
Zgrada novog muzeja otvorena je krajem 2000. godine. Ovde se održavaju izložbe koje prikazuju istoriju regije. Tu su izloženi tradicionalni kostimi, zbirka fotografija, replike starih seoskih kuća, pa čak i jedna cela ulica, koja datira iz 1881. godine.
Hram Vong Tajsin
Ovaj tradicionalni hram kombinacija je budističke, konfučijske i taoističke tradicije. Vong Tajsin, po kome je dobio ime, bio je pastir i alhemičar koji je navodno otkrio čudotvoran lek koji leči sve. Njegov kip je 1915. godine donet u glavnu dvoranu iz unutrašnjosti Kine. Zgrada je spektakularna, sa crvenim stubovima, zlatnim plafonom i zidnim dekoracijama, a još fascinantnije od same zgrade su gatare smeštene pod lukove hrama koje proriču budućnost. Ovo je glavni hram u Hongkongu za proslavu kineske Nove godine.
Sjaj i beda
Ko nije video Hongkong, nije video arhitektonsko čudo sveta. Ceo je građen po pravilma feng šuija, drevne kineske veštine čija je suština ravnoteža. Harmonija prostora se u ovom gradu oseća na svakom koraku, a kontrasti su više nego očigledni: tradicija i moderan život, kadilaci i rikše, zlatni „rols-rojsevi“ i sekend hend proteze za zube, Japanci koji čekaju u redu da bi ušli u „Tifani“ i prodavci na tezgama koji čitav radni vek provedu na jednom kvadratnom metru.
Šoping
U ovom gradu popularne su kineske pijace, kao i butici najvećih svetskih brendova. Sa bilborda se smeše Šeron Stoun i Bred Pit, koji reklamiraju neki proizvod, a tu je i ponuda lažnih „roleks“ satova i „prada“ tašni. Tehnika je mnogo jeftinija nego u Srbiji. Tamo svi loše govore engleski, što je veoma čudno s obzirom na to da su dugo bili engleska kolonija i da imaju mnogo stanovnika sa engleskog govornog područja.
Jede se sve što leti, pliva i hoda
Ako prvi put idete na Daleki istok, a niste ljubitelj kineske hrane, bićete u velikom problemu dok se ne priviknete na sve ukuse i mirise. Ako na ulazu u restoran vidite žive ribe, razna morska stvorenja, zmije i ljude koji biraju koje će „sveže meso“ da „presele“ u svoj tanjir, te kaveze s kojekakvim ljubimcima sred ulice, očekujte da ćete ih možda i vi jesti za večeru. Za Kineze je najbolja sveža hrana koja se izabere živa malo pre obroka. Ako vam se ništa od toga ne dopada, povrće je najsigurniji izbor.