BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova Belgije Didije Rejnders izjavio je da ima utisak da se, pred sastanak Evropskog saveta u decembru, Srbiji postavljaju novi uslovi. On je rekao da je zbog toga "sada sve neizvesno".
Upitan može li Srbija da se u decembru nada bar famoznom "uslovnom datumu" za početak pretprijemnih pregovora za članstvo u EU, on je rekao da je, kada je došao na Evropski savet u decembru prošle godine, "stekao pomalo utisak da se dodaju uslovi, u odnosu na ono što je ranije već traženo od Srbije".
"To me je malo iznenadilo. Stekao sam utisak da se tražilo da se ispune određene stvari koje mogu da se urade tek kada proces započne. Zato je sada sve neizvesno", kaže šef belgijske diplomatije.
On je, takođe, naglasio značaj postizanja rezultata u dijalogu između Beograda i Prištine, zahvaljujući kojima bi Srbija mogla da pređe na novu etapu u okviru evropskog procesa.
Na podsećanje da su neke zemlje EU pokrenule inicijativu da Srbija dobije pozitivnu poruku na sledećem sastanku Evropskog saveta u decembru, Rejnders kaže da je Belgija uvek imala takav pristup, sa željom da Srbija, ali i ceo region zapadnog Balkana, mogu da napreduju ka EU.
"Moje lično uverenje je da zemlje Balkana treba da budu sastavni deo EU. Prilično je neverovatno da i 100 godina od početka Prvog svetskog rata još ne uspevamo da integrišemo Balkan u okviru evopskog procesa. Svedoci smo šta se dogodilo pre dvadesetak godina, kada je EU pokazala nemogućnost da sama reši bezbednosne probleme na sopstvenim granicama", dodao je on.
Prema njegovim rečima, postoji izazov razvoja EU, geopolitički i istorijski, koji je dosta logičan, ali, postoje i pravila u kojima se traži poštovanje kriterijuma iz Kopenhagena na političkom planu i, kasnije, na ekonomskom i monetarnom planu, kroz sporazum iz Mastrihta.
Na pitanje da li je Srbija spremna da pređe na sledeću etapu integracionog procesa, Rejnders kaže da, kada je reč o debati oko Srbije, "na stolu su direktno odnosi s Kosovom".
"Već smo, krajem prošle godine, i početkom ove, nastojali da ostvarimo napredak koji je omogućio da se pređe važna evropska etapa. Između Beograda i Prištine treba da vidimo dalji konkretan napredak. S obe strane, naravno", rekao je šef belgijske diplomatije.
On je rekao da je u trenutku izbora nove vlade postojala zabrinutost "zbog profila kandidata", ali, dodao je, često se kaže da s najtvrđima postižete dogovor."Videlo se to i u drugim regionima u svetu. Neko ko ima čvršći stav može nekada da ode dalje u pregovorima", rekao je Rejnders.
Na pitanje šta konkretno očekuje, kada je u pitanju Kosovo, da bi Srbija krenula dalje na evropskom putu, da li priznanje dobrosusedskih odnosa, on je rekao da je ono što se sada očekuje da dijalog između Beograda i Prištine zaista napreduje i da se reši određeni broj situacija.
"To u ovom trenutku ne podrazumeva traženje priznanja. Poznato je da su evropske zemlje i dalje podeljene oko priznavanja nezavisnosti Kosova.
Da su sve evropske zemlje u jednom trenutku priznale Kosovo, teško bi bilo zamisliti integraciju, kada određena zemlja ne priznaje svog suseda.
Ali, ne nalazimo se u takvoj situaciji. U mnogo smo ranijoj fazi, započinjemo proces i ono što želimo je stabilizacija, da određeni broj problema vezanih za manjine bude rešen", istakao je Rejnders.
Upitan da li Srbija rizikuje ponovno uvođenje viza, on je rekao da to ne može da vam kažem u ovom trenutku.
"Tražićemo procenu naših nacionalnih službi i službi Evropske komisije, da bismo mogli da zauzmemo stav", rekao je Rejnders i dodao da Belgija želi da bude u situaciji da ide ka sistemu olakšanog kretanja i pristupa teritorijama, pod uslovom da sistem readmisije bude veoma jasno organizovan.
"Jer, ako jednoga dana zemlje treba da uđu u Uniju, onda i građani, ako to žele, treba da imaju mogućnost da mogu da se kreću, ali u legitimnim uslovima", rekao je šef belgijske diplomatije.