Dr Vladan Vukčević, kardiolog u KCS, kaže za Dr Kurir da se "padobran" ugrađuje kako bi sprečio nepotrebnu potrošnju energije zdravog dela srca.
- Ukoliko se desi veliko oštećenje srčanog mišića, taj deo odumire a ostaje velika površina mrtvog tkiva. Srce, bez obzira na to, nastavlja da zdravim delom upumpava krv i u tu zonu.
Na taj način se nepotrebno troši energija, a to vremenom slabi srce. U takvim slučajevima neophodno je napraviti dobar, čvrst i tvrd ožiljak, koji će sprečiti upumpavanje krvi u mrtvi deo tkiva. To postižemo ugradnjom "padobrana" - objašnjava dr Vukčević.On navodi da se intervencija radi u lokalnoj anesteziji u sali za kateterizaciju i da je slična ugradnji stenta.
- Implantat se uz pomoć katetera kroz venu na preponi dovodi do srca i tamo ugrađuje. Međutim, "padobran" je u prečniku duplo veći od stenta pa zahteva rez od tri do četiri centimetra. U trenutku dok prolazi kroz venu implantat je zatvoren. Kad se postavi na pravo mesto, on se sam, baš kao kišobran, otvara i pričvršćuje za tkivo. Intervencija traje oko sat i po vremena, a posle vađenja katetera rez se ušiva - objašnjava kardiolog i dodaje da pacijent u bolnici ostaje tri dana.
Sagovornik Dr Kurira ističe da se, s obzirom na to da je reč o novoj metodi, još nisu pokazale sve dobre i loše strane ugradnje, kao i da svetski tim stručnjaka u SAD odlučuje kom pacijentu može da se ugradi "kišobran".
- Uradimo preliminarne preglede, a tim stručnjaka donosi odluku i nalaže izradu implantata. Jer "kišobran" se specijalno pravi za svakog pacijenta ponaosob. Na ovu intervenciju u Srbiji čeka 60 ljudi. U užoj konkurenciji je 21 bolesnik, a 12 njih čeka zakazivanje termina operacije - kaže dr Vukčević.
Beograđanin tvorac "padobrana"!
Tvorac "padobrana" za srce je Beograđanin, inženjer dr Srđan Nikolić, kome je krajem aprila ove godine u njujorškoj Akademiji nauka dodeljena nagrada Edison za razvoj i lansiranje inovativnih proizvoda od velikog socijalno-ekonomskog značaja. Prvi implantat je ugrađen 2005. godine, a od 19 pacijenata, koliko ih je učestvovalo u prvoj kliničkoj studiji, devet ih je bilo na Institutu "Dedinje", a ostali su se nalazili u Nemačkoj.
Šta je "padobran"
Ram "padobrana" je od najtanola - legure nikla i titanijuma, koji se lako prilagođava željenom obliku. Može da se skupi kao kišobran i da se na temperaturi tela raširi. Na krajevima ima male udice kojima se prikači za zid srčanog mišića. Sa donje strane je "nožica" koja ima funkciju amortizera kad nalegne na deo srca.